Raduszkiewicz Palace, b

Вилњус

Барок европског Истока

ВИЛЊУС, ЈЕРУСАЛИМ СЕВЕРА

ВИЛЊУС

Вилњус је престоница Литваније, мале и зелене, али поносне и некада велике земље европског Истока. Овде је католицизам досегао своје краље западне границе. И као такав, раскошан је и снажан, пун барокне страсти, која се оличава у архитектури престонице, хармоничне и снажне, савршено уклопљене у природу.

Иако је Литванија доминантно католичка земља, истовремено је и оличење исконске мултикултуралности: овде се сусрећу све четири велике вере Европе: осим римокатоличанства и гркокатоличанства, које можемо подвести под једно, ту су и православље и јудаизам. Није, стога, чудо, што је Вилњус одавно носио надимке попут „Вавилон“ или „Јерусалим Севера“. Овде, у савршеном зеленилу североистока Европе, на брдима и међу питорескним поточићима и рекама, „настанио“ се један град који је немогуће заборавити, због његове лепоте, усклађености са природом, хармоничности и многообразности. Овде на сваком углу нека прича жели да буде испричана.

Вилњус катедрала, Владимир Цветковић
Вилњус катедрала, Владимир Цветковић

квинтесенцијално европски град

Виљнус је изненађење за североисток Европе. Некако се инстинктивно у овим крајевима очекује, ако већ не православље и руске куполе са луковицама, онда макар готика и хладноћа севера. Међутим, Вилњус нема готово ништа од тога! Уместо тога, поседује топлину, барокну мекоћу, медитеранску живост уских уличица и ватрену побожност искрених католика, православаца и Јевреја. Упркос свом положају, град је, како каже један водич, „квинтесенцијално европски“, и више подсећа на Шпанију него на суседне земље са којима дели исту религијску афилијацију.

Кажу да се митски литвански кнез Свинторог заљубио у место где се рекао Виљна улива у реку Нерис и решио је да нареди да га ту сахране. У том смислу, по литванским паганским обичајима, кнез је наредио сину да после његове смрти ритуално пали његово тело на ушћу двеју река. Тиме је место добило име Долина Светог Рога, да би касније, много година после тога, кнез Гедимин одлучио да оде у лов управо у ову шуму, на Светом Рогу. Након веома успешног лова, заспао је на овом месту и у уснио огромног железног вука на планини, који је завијао као стотину вукова. Ујутро је замолио врача за објашњење и добио га: вук означава замак и град, који овде кнез мора да направи. Нови град ће временом постати престоница свих литванских земаља, а завијање вука је требала бити, по врачу, будућа слава града.

Вилњус катедрала изнутра
Вилњус катедрала изнутра
Вилњус катедрала, детаљ
Вилњус катедрала, детаљ

престоница литваније

Гедемин је саградио град који је заиста постао престоница Литваније. Литванци били последњи у Европи који су примили хришћанство: тек у 15. веку, силом. Могуће је да су зато Литванији људи најфанатичнији католици, али са великим примесама паганског. Године 1579. међу првима у Европи, основан је универзитет, а град би био и већи, да га нису уништавали страшни пожари и епидемије (о ратовима да и не говоримо). У граду је владала савршена хармонија: говорило се мноштво језика,– литвански, пољски, русински, руски, латински, црквенословенски, немачки, јидиш, иврит, караимски. Град су због ове језичке „збрке“, или боље рећи, богатства, поредили са Вавилоном. Могуће је да је ово био и најкосмополитскији град Европе тог доба. У „златном добу“ Литваније, када је била велика сила Европе, овде су саграђене бројне грађевине које су само дограђиване у каснијем периоду, када је земља била део Русије. 

Споменик великом кнезу Гедиминасу
Споменик великом кнезу Гедиминасу
Споменик три крста
Споменик три крста

стари град Вилњуса

Улаз у Стари град Вилњуса је капија Оштра капија или Оштра врата (Aušros Vartai). Ова капија је једина која је сачувана од чак 9 капија града, које су постојале до краја 18. века, када је неко одлучио да безумно сруши осталих 8 и да граду „модерни изглед“. Надам се да је за утеху, јер ирационални модернизам код урбанизма није иновација искључиво социјалистичких урбаниста. У град ваља ући са још једним „магичним“ објашњењем његове прошлости. Наиме, литвански језик је апсолутно најдревнији језик у Европи: кажу да је за лингвисте прави мамац, јер се може упоредити само са санскритом по својој старости и конзервативности, и по литванском се може схватити како смо говорили пре 3, 5 или 8 хиљада година. Чудесна чињеница чини да се град чини још чаробнијим, онако ушушкан у зеленилу. Оштра капија је зидана у готичком стилу 1522. године и у себи садржи једну посебну реликвију: чудотворну икону Мајке Божје. 

 

Црква Апостола Светог Филипа и Јакова
Црква Апостола Светог Филипа и Јакова

Литванци су најрелигиознији хришћански народ Европе

Занимљиво је да су Литванци су најрелигиознији хришћански народ Европе – цркве су пуне на сваком углу, иконе се обожавају, људи клече и моле се на сваких стотинак метара. Вилњус је некада, пре уништења синагога у ИИ Светском рату, био такав да се у било ком тренутку у центру града могло погледом обухватити бар 3 цркве или синагоге. И даље са сваке стопе Старог града може видети бар две цркве, и то не само католичке. Непосредно поред капије налази се и Црква свете Терезе, грађена у барокном стилу у 17. веку. Много тога се може рећи о прекрасном ентеријеру и екстеријеру цркве, али је суштина у уживању, јер је доживља непрепрљичљив. Поглед са степеница и улазних врата на Вилњус и његове торњеве и брежуљке је сјајан.

 

Балтасис Тилтас (Бели) Мост и ја, Владимир Цветковић
Балтасис Тилтас (Бели) Мост и ја, Владимир Цветковић

барокни Вилњус био je мистични средњовековни

Главна улица која креће од Оштрих врата назива се истим именом и она је главна артерија града, мада не у модерном смислу, већ у трговачком и пешачком, животном. Улица пуна лепоте води непрекидно до трга са Градском кућом, па опет до Катедрале. Улица је пуна кафеа, ресторана, сувенирница, палата и споменика, а понајвише верских. Због мноштва Јевреја, и њихове религиозности и наученсоти, Вилњус је некада пратио надимак „Јерусалим Севера“. Прва црква у низу је православна, црква Светог Духа, из 1567. на брду, међу зеленилом. Православна црква је добила елементе тада модерног рококоа под диригентском палицом архитекте Глаубица у 18. веку, што је занимљив контраст за једну цркву источњачког обреда. Кућица која највише „одскаче“ у суседству је истовремено и  најстарија кућа у граду, грађена у стилу сграфито, у 15. веку. Застаје дах од чињенице да су некада све куће биле овакве, и да је данас барокни Вилњус био мистични средњовековни. Иако се кућица није тако звала, данас је зову „Медининкаи“, по ресторану који се налази у приземљу. 

Пустите машти на вољу

Суседни Базилијански манастир је црква православног обреда, али римског закона. Данас је недовољно рестаурирана, а у власништву је гркокатолика. Уколико сте имало маштовити, изгледаће вам као да је транспортована негде из Латинске Америке. У сред зеленила, типичног за град, налази се ово здање, које је чудна мешавина византијског, готичког и рококо стила. Подигнута је на брегу на коме су убијена 3 хришћанска мученика у време репресивне паганске власти кнеза Олгарда. Филхармонију је типично европска, класицистичка, и представља предворје центра града. У самом центру се налази велелепна Црква светог Казимира, блештави барокни споменик вери. Ова црква је била све, само не синагога или џамија: била је православна, протестантска, католичка, како је и завршила данас, као језуитска, са тек понеким елементом руског барока. Од овог места почиње друга улица, која је заправо наставак оне коју смо већ следили.

Споменик Винкасу Кудирки, литванском песнику
Споменик Винкасу Кудирки, литванском песнику

град се претвара у истински Медитеран

То је Велика улица која почиње од Трга Градске куће, где се налази, веч наслучујете, Градска кућа из 1799. грађена је у време Руског царства, у време помодног класицизма. Кафеи на отвореном, Велика и Мала Гилда православна Света Петка, мала и византијска, са мало оријенталног „шмека“, па опет православна Никољска, са елементима готике, барока и Византије, све је ово овде, на тргу, у працом колоплету култура, вера и нација. Здања у овако величанственој збрци се тешко могу начи игде другде на свету, па је зато литванска престоница један од најзначајнијих и најмагичнијих градова света. Замкова је веома жива, ту су један за другим, улични свирачи, ћилибарски накит, тезге и весели продавци свега и свачега. Овде се град претвара у истински Медитеран, са узаним уличицама и приношћу несвојственом Северу. Катедрални трг је најимпресивнија „плоча“ града. На њој се налази Катедрала, класицистичка и бела,  са киповима католичких светаца представљенима необично мишићаво. 

 

Црква Свете Ане
Црква Свете Ане

некадашње светилиште пагана

Поред Катедрале је Звоник од 57 м, округао, налик на свећу: некада је, у древно паганско време, овде било светилиште пагана, а пагански свештеници су са врха стуба објављивали вољу мноштва својих богова, чији су били гласници. Зато је код звоника присутан овај округли облик, и физичке одвојеност од цркве, и то не само код Литванаца, већ и код источних Словена. Булевар Гедимина је истинска велеградска авенија и овде су ноншалантне тезге са сувенирима и сиревима. Спектакуларна зграда на чијем врху се налази кип светог Ђорђа, је бивши Хотел Жорж и плени највише пажње. Поред оближње Краљевска палате налази се споменик Гедимину на коњу, са мачем у руци. На брду Гедимина налази се истоимена кула (15. век), грађена од црвених цигала. Само пењање је веома пријатно, јер се може уживати у погледу на речице у дну и зеленило. Делује мало „неуверљиво“ а потпуно је јасно и зашто: у питању је реплика првобитне урађена од оригиналног материјала.

 

Mažasis, Државно мало позориште у Виљнусу
Mažasis, Државно мало позориште у Виљнусу

Боње је видети и копију него само остатке

Литванска логика је иста коју су усвојили шпански рестауратори неколико деценија уназад. Она гласи: боље је и видети копију него само остатке. Кула је једини преостали део Горњег замка Вилњуса. Краљ Миндаугас, тј. његов кип, се налази на врло чудном и окуглом постољу испред елегантном Националног музеја. Што се тиче социјалистичког доприноса Вилњусу, он је сасвим примерен. Није било рушења у центру града, већ само благих додатака: на обали реке Нерис налази се мост са импресивним соцреалистичким скулптурама, иза којих се види барокна католичка црква светог Рафаила, док се, опет, иза цркве, у даљини, виде пословне зграде од челика и стакла, симболи најновијег, капиталистичког града. Овај поглед је спектакуларан из простог разлога што се једним погледом могу обухватити 3 епохе града и осетити пролазност времена и идеологија. 

Даље низ Нерис се среће низ цркава: католичка Света Ана, коју је, занимљиво, подигао кнез Витовт Велики, због своје прве жене,  ане због себе нити због народа. Иначе, у то доба Литванци нису били хришћани и црква је подигнута само „за гесте и пролазнике“. То није ова садашња: наиме, црква од црвене цигле коју можемо видети како се поносито шепури у раскошном готичком стилу дело је кнеза Александра, из доба када су Литванци већ били хришћани. Наполеон је задивљено стао пред њом и рекао: „Ех,када бих могао да на свом длану однесем ову цркву у Париз!“.

Запад са Истоком

Изјава француског цара-самозванца је тим „тежа“ када знамо да је Бонапарта мрзео цркве и користио многе као коњушнице. Споменик пољском песнику Адаму Мицкјевичу (Литванци га зову Адомас Мицкјевичиус и сматрају га својим) одмах је поред цркве. Ту се, савршено супротна у естетском смислу, налази руска, бела и византијска, православна Пречистенска црква Мајке Божје. И она је настала као црква „за госте“ у претхришћанском периоду. Одмах поред је и самопроглашена „независна држава” Република Заречје (Ужупио), уметничка комуна налик на анархистичку данску Кристијаније са покојим дашком Монмартра. Атељеи уметника и треш-радови на отвореном срећу се са старом архитектуром, што је интригантна идеја.

 

Тешко је све ове палате и цркве описати или ухватити кадром камере. Сувише је велико богатство „Јерусалима Севера“, где се побожност меша са световношћу, а архитектура са зеленилом, Запад са Истоком. Људи који прелазе са једног језика на други с лакоћом, говоре о томе да су оазе лепоте понајвише тамо где се многе културе, вере и гени складно мешају.  Вилњус је град које који може бити само окриће.  

СВИђа вам се овај чланак? ПОДЕЛИте: