Талин, Town Hall Square

Талин

Талин - нова престоница забавe

Талин је мистична метропола

За Праг кажу да се претворио у нон-стоп парти са гужвом, јапанским туристима, секс-туристима… Талин је подједнако леп, али мањи и компактији, мање откривен и још увек мање комерцијализован… Мистични град Севера који треба посетити у Белим ноћима.

Талин, Црква Светог Јохана
Талин, Црква Светог Јохана

Талин је очувано градско језгро

У Талин се може доће неком од „преседајућих“ веза low-cost компанија, јер је град постао прави суперхит међу западним туристима који хрле на ову страну не би ли уживали у супер архитектури, најочуванијем средњовековном градском језгру у Европи, јефтином пићу и лепим женама, које наводно, чекају на сваком ћошку. Заправо, све је ово помало истина. Талин и јесте суперхит зато што има најстарије очувано градско језгро на целом континенту, које потиче из Средњег века. Тад је град био део Ханзеатске лиге, што му дође нешто као ондашња Европска Унија на северу Европе. 

Савез равноправних градова-држава од Холандије до Русије, широм Балтика и Северног мора, где су сви били богати, трговачки оријентисани, лепо и кицошки обучени и склони благоутробију, опијању по средњовековним крчмама са земљаним подовима а све док их служе снаше-крчмарице у локалној ношњи, смерне као и увек кроз историју. Људи се надају да је тако остало и до сада, и прилично су у праву: Талинци су сачувани велики број оваквих крчмица, ресторанчића и уличних продаваца којекаквих слаткиша, које продају девојке и момци обучени у ношње за које само могу да претпоставим да су постојале у ханзеатско време Талина.

Кок торањ 1475 - 1483
Кок торањ 1475 - 1483
Талин, градска кућа
Талин, градска кућа

ИЗ ПОШТЕНОГ У МОДЕРАН

Е сада, наравно да се питате зашто су сви поштени градови на свету постали модерни, и изградили се, а Талин и још неки ханзеатски градови на северу остадоше средњовековни и очувани? Па, крив је Колумбо. Открио је Америку и одједном више север Европе није био битан за трговину, Балтику се смркло, Млетачкој републици и млетачком трговцу исто тако, Средоземље је постало бара, а Атлантик и земље које су могле да црпу злато и робље и шећер и шта све не са америчког континента постале су главне фаце: Шпанија, Португал, Француска, Енглеска, Холандија. Good night, Tallinn. Али, дивно за нас. Можда би био безличан као Манчестер да је имао прилике да окуси чари индустријске револуције.

Талин, Музеј окупације и слободе
Талин Музеј окупације и слободе
Споменик Едуард Вајлд
Споменик Едуард Вајлд

Како стићи у Талин?

Стигли смо у Талин ноћним аутобусом Eurolinesa из Риге, престонице Летоније. Зашто? Па, кад си већ на Прибалтику, ред је да све видиш. Земље су мало мање од Србије и лако се обиђу, а нарочито то лако бива кад одлучиш да посетиш углавном престонице. У аутобусу је био wi-fi, могао си радити до миле воље, али не и спавати превише, јер је ноћ прекратка. Траје од 23h до 3h ујутру у мају месецу, и то, колико год било супер за јурцање по граду до касних сати, није добро за спавање: мораш доообро замандалити све преозоре и спустити најдебље завесе да би издржао јутарње сунце у 3 ујутро. 

Овде није тешко загинути до јутра, што ћемо сазнати убрзо. Кондуктер је говорио руски са чудним акцентом који сам слушао у руским вицевима, сви самогласници су му били дупли: Кооликкоо кааратаа? И томе слично. Али, љубазан. Све напољу зелено. Некако мешавина Србије и још нечега. Као продужена, шумовита Војводина. Стигнемо у Талин рано јутром, и пошто уочимо да је 5h, и да је све светло, да нема потребе да јуримо градским аутобусима до хостела. Ионако не ради.

Талин, Парламент
Талин, Парламент

ДОЛАЗАК У СТАРИ ГРАД Талин - а

Шетамо се до центра, пролазимо векове: совјетски блокови и булевари, па онда ближе центру, зграде грађене између два рата, у време независне Естоније, па онда руске царске зграде из 19. века, па изненађујући пословни центар типа Tallin-City са солитерима од стакла и челика, знак модерног доба и информатичког Талина, и на крају, тамо где сваки поштени бекпекер резервише своје коначиште (не мешати са смрћу), Стари град. 

Пошто се ресторани још не отварају, лагано седамо да се сунчамо на празним столицама неотворених башти и да маштамо о креветима док јарко сунце чини прве слике сјајнима. Ево и прве радње се отварају. Ево и власница хостела се буди, баш фино што је ранораналинац. Можда је и њој сунце севнуло у окце раном зором и није могла да спава. Смештени смо у срцу Старог града за 10 евра. Машала.

Историјски музеј
Историјски Музеј
Три сестре куће
Три сестре куће
Капија Виру
Талин, Капија Виру

ОБИЛАЖЕЊЕ - ГОРЊИ ГРАД

Прво мало историје: Таллин долази од Tanni Linna, што на естонском језику значи „Данска тврђава“, што ће рећи да су овде некоћ владали Данци, који су били суперсила Средњег века, за разлику од данас, кад се једва провлаче и на Евровизији. Тврђава Талина је непосредно изнад наших глава и нашег стана, па идемо тамо. Естонци је зову Toompea, Немци који су били домицилно становништво док Хитлер није одлучио да их исели 1939. звали су брдо Domberg, а Руси, који су се мешали са оба ова народа од давнина, звали су брдо Вишгород. 

Случајно сам сазнао да је отац мале Немице која је 2010. победила на Еуросонгу, Lene Meyer-Landrut, пореклом из Талина. Хм, па и чинило ми се да нема баш намачко лице, већ некако… совјетско. Био сам у праву. Многе девојке су у Талину личиле на Лену, што не може бити лоше ни за германофобе. Тврђава, којом ходамо, јесте потпуно средњовековна и од грубог камена. Трвђава је нераскидиво везана за данску историју и историју науке о заставама, јер је према легенди, током Битке код Талина, са неба Данцима и краљу Валдемару II пало знамење: застава, црвена са белим крстом, звана Даннеброг.

Краљева, Данска башта
Краљева, Данска башта
Поглед са врха тврђаве
Талин, поглед са врха тврђаве

Талин, Седнице путем интернета

Како су дански противници, Естонци, били незнабошци, Данци су схватили да је победа над паганима „Божја промисао” и наметнули су веру у Христа својим пораженим домаћинима. Ово је прва застава на свету која је користила „скандинавски крст”, касније веома популаран и коришћен. Ако ми се учинило да је тврђава некако превише нова и савршена, то је зато што је свеже обновљена. 

Некада је имала 66 кула, али и ове што су остале, са смешним именима (Дуги Херман, Дебела Маргарита, Гвирни у кујну (да, заиста!)), су супер. У некој царској палати сад им је парламент и тамо одржавају седнице путем интернета, да не плаћају посланицима путне трошкове. Ала би то прошло у Србији? Па наравно да уштеде пуно новца. Ово је једна од интернетски најразвијенијих земаља света.

Талин, глвни трг
Талин, глвни трг

Талин -Црква Александра Невског

Ту је монументална православна црква Александра Невског, а око ње и на целој тврђави можеш срести милион Руса и слатких Рускиња које долазе на викенд-излет из Петербурга. Мада је и 50% Талина руско, па се и ту можеш зезнути, али ако бесомучно сликају једна другу, онда су Рускиње из Русије. Потпуно генијално је изгубити се у уличицама од камена у једном овако опуштеном граду. Естонци се излежавају на трави, пију пиво. Неки туристи покушавају да виде колико су добри стрелци из лука, а подучавају их за евро по стрели домаћини обучени у неке имитације Робина Худа: отприлике су тако изгледали стрелци у доба пре ватреног оружја, кажу. 

Случајно набасам на цркву Светог Олафа, која је огромна и незграпно углављена међу мале кућице. Занимљивост: Oleviste kirik је саграђена у 12. веку и посвећена је светом норвешком краљу Олафу II, и била је, са својих 159 м, највиша грађевина на свету и највиша црква Европе у исто време. Изгледа да се није допала вишњим силама, јер су је 1625. спалиле ватре са неба: торањ је је изгорео од удара грома. Кажу и да је градитељ цркве, исто тако један Олаф, пао са врха торња на земљу, а у тренутку смрти су му из уста искочили змија и жаба. Ништа чудно за 12. век, тада је било и вештица међу смртницима.

Црква Александра Невског
Црква Александра Невског

Обилажење - Доњи град

Доста је историје и Горњег града. Весели Доњи град одржава неки фестивал испред неке лутеранске цркве окружене са милион и по естонских застава. Мало тежи случај национализма можеш наћи у Естонији, у земљи која је тек 1918. први пут настала, а где су Естонци тек танка већина. Није чудо што су екстремни, али ја им препоручујем чари антифашизма за промену, а не слављење SS дивизија свако мало. Бина испред цркве, смењују се извођачи, естонски локални Exit. Слатке кућице једна поред друге, и свака се бави неким економичним бизнисом: некада су то биле старе ханзеатске радњице, данас су кафићи и ресторани. Сви продају сувенире, а највише све могуће рукотворине које имају мотиве лосова и мачака. Што сад мачке? Па луке су увек захвалне мачкама, јер да их нема, мишеви и пацови би коло водили, а куга би побила све живо. Ко воли мачке, ето му раја. Срећом има и кинеских радњи па се нађе нешто и јефтиније него код Естонаца

Капела 1909 година
Капела 1909 година

Слаткиши у Талину

Естонци су по калдрми по којој не можеш возити бицикл узбрдо-низбрдо, а точкићи кофера се непријатно клацкају, изумели још занимљивих стварчица: бицикл-рикше и електричне рикше, одлични таксији на местима где нема моторних возила. Продају се ушећерени бадеми, по рецепту од пре 1000 година. Одлична грицкалица, али не можеш да поједеш ни 5 комада пре него што ти је већ мука од слатког и чуваш их за следећи пут. Треба да се нађемо са неком нашом студенткињом која ја на постдипломским у Талину. Како ће нас препознати кад се знамо само преко Фацебоока? Једноставно, кажем ја. 

Певаћемо „Воже правде” па ће схватити одакле смо. Успело је, а било је и забавно, посебно пролазницима. Успут срећемо и два невероватна средовечна ловца на секс из Београда које смо упознали у Риги. Дошли су и овде да покупе гениталне скалпове, и стално причају о ценама проститутки овде, онде, тамо и овамо. Ако нисам знао шта где кошта, сад знам и по класама и по географским подрчјима. Одлазимо да гледамо финале Лиге Шампиона уз пиво и сухарике (комадићи тоста препечени у уљу са мало зачина) у кафићу, за који схватамо да је у доњем делу пивница, а у горњем… забава је скупља и сочнија.

Слаткиши у Талину
Слаткиши у Талину
Алтернативни превоз
Алтернативни превоз

Један од најлепших тргова

Најзначајнији трг је Reatkoja plats и по мом мишљењу је један од најлепших у Европи. Шарене фасаде и низ ресторана. Све пуно богатих туриста и за сваким столом сви имају година колико и представнице Русије на овогодишњој Евровизији, отприлике 434. Наравно, овде пристају балтички крузери, богати Немци и Амери овде ручавају, цене велике и све по реду. Конобарице су увек насмешене и у униформама (лове тхе wомен ин униформ), анимирају са јеловницима пролазнике. Исто као у Турској, само су тамо мачо-мушкарци. 

На тргу се током поподнева износе столице: обојене у резеда-тиркиз, са све регистарским таблицама. Тешко их је украсти. А нема ни зашто. Уморним намерницима пружају могућност да одморе и уживају у погледу на трг и фасаде, а да не морају да плате храну или пиће. Кул. У Градској кући налази се једно изненађење, а то је средњовековна кухиња са рестораном. Све од грнчарије и дрвета, куварице и конобарице су у средњовековним народним ношњама. Једемо супу од хељде, сваки дан за 1 евро.

Једна од најстаријих кућа у Европи
Једна од најстаријих кућа у Европи
Чувени димничар у Суур Карја улици
Чувени димничар у Суур Карја улици

"Пало је" упознавање

Упознајем се са пирсингованом модерном конобарицом која сипа чорбу, обучена у ношњу из 11. века. Сликам је и после сазнајем да је Рускиња, успешан студент и шта све не. И није је блам да сипа супу у народној ношњи. Опуштени људи. Када бисмо неком предложили да у Градској кући Новог Сада или Суботице отворе ресторан са гулашем или лицидерским срцима а да конобарице буду у народним ношњама, вероватно би нас погледали као да смо пали са Ригела. Или би неки чиновник питао који је његов део или слично томе. На запрежним колима продају још неке слаткише. Овако је мирисао Средњи век. У рестортану Old Hansa одлична траварица и пиво са медом у неким монструозним криглама од једно 0,8 л. Све специјалитети од ономад.

Море

Јесте, Талин је на мору. Може се за кратко време стићи до Хелсинкија, који је преко пута. Естонци су толико били бесни на браћу Финце који су долазили и долазе у стотинама само да би се унаказили од јефтиног алкохола да су им у луци направили јефтине кафане, па ако им је само до пића, нека не иду дубље у град да не праве штету. Е сад почиње део града где сви причају руски и где су кућице старинске и од дрвета. Идем у Јекатеринетаљ, или што кажу Естонци, Кадриорг, парк на обали мора, шт је оставштина Петра Великог и жене му Катарине, по којој је добио име. 

Ту је и његова палата, а човек је волео да буде поред мора и да гради бродове и морнарицу, шта ћеш. Зелена плућа Талина: у њему се осећате као у роману Достојевског, рецимо. Успорени, далеки, спокојни, немирни, мистични, северњачки. Балтичко море има одличне плаже, пешчане. Али је хладно и неслано. У њему пливају лабудови. Спокојство. Шта нас брига за со. То само наши туристи увек пате за Јадраном, који је једно од Топ 3 најсланијих мора на свету.

Купање локалаца у хладној води

Као, друга мора немају мирис мора. Можеш мислити, па нема ни Атлантик неки мирис мора али Копакабана и Мајами су закон. Балтик ваљда има најмање мирис мора јер је најнесланији, али шта је то наспрам плаже од пар километара, где су дине из којих избија трава, као у спотовима калифорнијских и њујоршких бендова (кад се иза тих дина љубакају протагонисти спота). Естонци су храбри, северњачки. Купају се и сунчају и у мају, али нека хвала. Ова авантура је за већину нас гостију, осим наравно,  осим Руса или Финаца, мало екстремнији спорт. 

Овде је одржано неколико такмичења Олимпијаде у Москви 1980. Плаже су иначе у Естонију супер и врло су посећене лети кад је лепо време. Неки мој другар ишао је и на море у Естонију. Алал му ћуфте, то је баш избор дестинације на којем му завидим. На обали Балтика је велелепан споменик: Русалка, у облику бронзаног анђела у спомен погибије посаде крстарице „Русалка“, која је изгубила свих 177 чланова посаде. Кажу да је вајар Адамсон обликовао анђела по 17-годишњој слушкињи која му је била швалерка. Ако је то истина, одлично је одабрао модела и швалерку, јер је ова девојка са статуе јако лепа и поштен човек може само да позавиди уметницима.

Закључак - крај путовања

Једном у Естонији, увек желиш да одеш поново. Сећам се да је Дуле Мићић сваку емисију завршавао речима „X дана је премало да би се упознали са овим дивним градом/земљом, али знамо… (драмска пауза) да ћемо се овде вратити“. Лако је њему то да каже, btw. Он се можда и врати. Нама осталима, ако видимо макар део света макар једном, пуна капа. Али Талин је стварно такав да желиш да се вратиш, и радо ћу пљунути још који low-cost динар да одем у Талин још једном. Или са вољеном женом или… да тражим вољену жену. Град је добар за обе опције. А и за трећу, најпрозаичнију. Ма добар је и за целибат. Добар је за све.

СВИђа вам се овај чланак? ПОДЕЛИте: