Rabat, Maroko
RABAT
Rabat je najelegantniji grad Maroka, dovoljno morski, velik i moćan da bude zanimljiv, dovoljno bogat da bude sređen, dovoljno kraljevski da šljašti, dovoljno elegantan da ne bude napadan, dovoljno muslimanski da bude egzotičan, dovoljno francuski da bude ušminkan.
kratka istorija
Rabat nije grad neke dugačke istorije. Naprotiv, ono što je danas „satelitski grad“ Sale, nekad je bio glavni i drevni grad, i obratno. Rabat je sada raskošan i čini se mnogo starijim nego što jeste. I to zbog kraljevskih palata, zbog tvrđave i svega, uostalom, što natera posetioca da pomisli da je i Novi Sad bogznakoliko star, a nije. Dakle, sve je počelo 1146. godine. Almohadski vladar Abdul Mumin počeo je da proširuje rabatsku tvrđavu u pravu gigantsku građevinu koja i danas obeležava panoramu grada gledanog sa plaže.
Već 1170. godine Rabat je postao velika vojna baza. Dobio je arapsko ime (iako naseljen Berberima) Ribat-ul-Fat, ili „Tvrđava Pobede“, što će mu dati današnje ime, „Rabat“, ili jednostavno „Tvrđava“. A kad je neko toliko moćan, onda će i krunisane glave želeti da se razbaškare oko te vojne moći. Mula Jakub, još jedan almohadski kalif, odlučio je da prebaci prestonicu alhohadskog carstva baš u Rabat. Proširio je gradske zidine, sagradio Kazbu Udajas i krenuo da gradi, u tom trenutku, najveću džamiju na svetu.
BERBERSKI PIRATI U RABATU
Njoj nije bilo suđeno da to postane, i danas možemo da vidimo samo ruševine započete džamije. Tada je počela propast grada i 1515. nalazimo u jednom putopisu da je grad toliko propao da je samo 100 kuća naseljeno! Ali, ako ne može pošteno, može nepošteno! 1627. godine proglašena je Republika Bu Regreg, koja je dobila ime po reci na kojoj se Rabat i Sale nalaze (reka zapravo razdvaja ova dva grada). Berberski pirati su koristili ove dve luke za napade i pljačku, i bilo su među najzloglasnijima na svetu. Pljačkali su Špance i Portugalce, presretali britanske brodove i čak išli po roblje do Irske i Engleske.
Rabat je jedan od najzanimljivijih gradova Afrike
O njima su se pričale jezive priče. Tek 1818. su uspeli da ukinu ovu razbojničku državu, ali pirati su se pritajili i koristili su luku skriveni iza „civilnih namera“. Francuzi su rešili da stanu na kraj buntovnim Marokancima. Početkom 20. veka su stavili državu pod protektorat i razvili sve obalske gradove u francuskom stilu, koji je vidljiv i danas. Danas je zbog njih, i zbog neobične mešavine kolonijalne istorije i gusarskog nasleđe, klime Atlantika i izoženost stranim uticajima, Rabat je jedan od najzanimljivijih gradova Afrike.
MEDINA I UDAJAS
Medina je srednjovekovno srce grada. Ovde su sve radnjice i stari zanati, prodavnice nove robe, hosteli, male džamije. Možda je i najupečatljiviji deo Medine zapravo bivši jevrejski kvart pod nazivom Mela. Već po samom imenu, koje je generičko, zna se da je to jevrejski kvart, odnosno, bivši jevrejski, budući da Jevreja gotovo da više i nema. Izbegli su holokaust, srećom, ali su ih posle stvaranja Izraela i dobijanja nezavisnosti Maroka, što milom, što silom, dislocirali u Francusku ili Izrael. Svaki jevrejski kvart u Maroku ima naziv Mela.
No, bordo i plava boja kojima su obojeni zidovi dominira svim fasadama i zaista ova eksplozija boja nam govori da nismo u Evropi, već na nekom drugom, mnogo egzotičnijem kontinentu. Dalje od Mele nalaze se nešto prozaičniji kvartovi Rabata, ali lepi gotovo isto toliko. Beli zidovi pokazuju da je reč o primorskom gradu, isto kao što oker zidovi Fesa ili narandžasti zidovi Marakeša govore da su to pustinjski gradovi.
Medina u Rabatu nije ni približno egzotična koliko su to medine u Fesu ili Meknesu, koje predstavljaju pustinjske carske gradove i zaista pripadaju drugom svetu. Nije to ni Orijent Marakeša ili Uarzazata, sa suncem Sahare, već pofrancužena verzija Medine, pola Orijent, pola Evropa. I sasvim je udobno Rabatu u ovoj ulozi, i nama u njemu. Lepe uličice Medine, deca koja se igraju.
STARI UTVRĐENI GRAD RABAT
Na obali mora nalazi se Stari Utvrđeni Grad Rabat, kako mu je puno „ime i prezime“, i pod kojim je unesen u UNESKO-v spisak Svetske Baštine. Zidine su nazubljene, palme svojim zelenilom nadopunjuju celu sliku i sve je kao sa razglednice ili iz bajke. Ovaj deo grada se neprimetno pretvara u fascinantu Kazbu Udajas, potpuno fascinantnu četvrt na obali mora, gde su kućice plavo-bele, kao na nekom grčkom ostrvu, poput Santorinija.
Ispod Udajasa, u kolopletu prelepih čistih uličica, nalazi se Tvrđava po kojoj je Rabat i dobio svoje slavno ime. Upada u oči da Marokanci izgleda ne štede na bojama. Zagasito smeđecrvena boja tvrđave je savršeni kontrast plavom nebu i moru. Savršeno je uklopljena u smeđecrveni pesak ogromne plaže na kojoj dominiraju veliki, atlantski talasi i desetine surfera. Maroko jeste, zbog vetrova Atlantika, surferski raj.
U sumrak, senke otežaju i sve postane mnogo zagasitije. I senke nišana, muslimanskih spomenika, i senke visokih tornjeva džamija građenih u mudehar stilu, sasvim nalik na tornjeve crkava u Andaluziji, u Sevilji ili Kordobi. Mnoge izbeglice iz Španije su našle utočište u Maroku posle proterivanja Mavara iz Iberije. Mnogi su iz Portugalije pobegli ovde. A i pre toga su na obe strane Gibraltarskog moreuza imali jednu istu kulturu. Nije čudo što Maroko podseća na čuda koja se mogu videti u Španiji, uprkos „glancu“ koji su pola veka davali Francuzi.
KRALJEVSKI KOMPLEKS
Kraljevski kompleks Rabata je ono što čini svaku prestonicu jedne kraljevine veličanstvenom. Iako je ova monarhija relativno nova, naslanja se na tradicije mavarskih kalifata koji su ovde postojali još od 800. godine i ranije. Hasanova kula je lepa i crvena. Predstavlja minaret nedovršene džamije koji je započeo već spominjani Mula Jakub koji je napustio svoje zemaljsko telo 1199. i time je i gradnja džamije prestala. Hasanova kula je trebala da bude najviši minaret već pominjane potencijalno najveće džamije na svetu. Ali je toranj dosegao svega 44 m, što je jedva malo više od pola visine koju ne Mula Jakub nameravao da joj podari (86 m).
Svuda unaokolo su ostali i stubovi koji su, kao kod Džamije-Katedrale u Kordobi trebali da pridržavaju krov projektovane džamije. Danas se ne može popeti na minaret jer je neki depresivni Rabaćanin poželeo da napusti svoje zemaljsko telo skokom sa vrha kule, a vlasti Rabata su zaključile da to ne sme da se ponovi. U svakom slučaju, vidi se da je arhitekta Džabir želeo da ponovi dizajn druge dve džamije, Kutubije u Marakešu i Hiralde u Sevilji. Sama Hasanova kula biće kopirana za izgradnju Džamije na Vodi u Kazablanci.
Zajedno sa Mauzolejem Muhameda V, koji je fascinantna i impozantna građevina, Hasanova kula čini najposećeniji spomenički kompleks Rabata. Čipkasti ornamenti u belome kažu nam da je figuracija strogo zabranjena u islamu, da nema druge nego ponavljati stilizovane životinjske i biljne oblike i stilizovati slova. Oko mauzoleja se nalaze gardisti na konju i oni koji su u stojećem položaju.
ŠELA
Jedan udaljeni kraj Rabata je Šela, koja se smatra nekropolom. Ovo je zapravo stari grad Rabat koji je postojao ovde, daleko od mora, pre nego što su se dosetili mnogo elegantnijeg rešenja da ga smeste na obalu okeana gde se reka Bu Regreg uliva u Atlantik, preko puta grada Sale. Šela je zapravo nekadašnja rimska kolonija pod imenom Sala Colonia, vrlo važan grad rimske provincije Mauritanije Tingitane. Smatra se da su grad osnovali Feničani, odnosni njihovi potomci, Kartaginjani, ali su grad, kao i sve ostalo, preuzeli Rimljani kada je za to došlo vreme.
Grad je napušten 1154. godine kada je grad počeo da se seli na obalu mora i kada je rabatska tvrđava postala srce i žila kucavica novog grada. No, i kasnije su ovaj mrtvi grad u kome se gnezde rode, dograđivali vladari: merinidski sultan Abul-Hasan je dodao neke spomenike i zaslužan je za ulaznu kapiju koja vam se smeši, crvena, iz daljine, a dodati su i džamija, kao i kraljevski grobovi.
I ZA KRAJ...
I sam Abul-Hasan želeo je da bude sahranjen u ovom istorijskom delu grada, koji sada gleda na livade, zelenilo i močvare. Što nije uništio zub vremena, uništio je užasni zemljotres iz 1755. koji je uništio ogroman deo Lisabona.
Poslednji utisak iz Rabata je najnoviji, kolonijalni, ali nipošto nije najslabiji: francuski deo sa širokim ulicama, palmama, belim zgradama poput hotela, pošte, Narodne banke, železničke stanice Rabat Ville i slično… sve liči na jug Francuske, na trud da se zemlja evropeizuje. Zaista je prestonica Maroka na sredokraći Istoka i Zapada, poslednji prozorm islamske kulture na Zapad i ulickani i ušminkani melting pot arapske, berberske i francuske kulture.
