Маузолеј Мухамеда V

Рабат

Дах Француске, шарм монархије

Рабат, Мароко

РАБАТ

Рабат је најелегантнији град Марока, довољно морски, велик и моћан да буде занимљив, довољно богат да буде сређен, довољно краљевски да шљашти, довољно елегантан да не буде нападан, довољно муслимански да буде егзотичан, довољно француски да буде ушминкан.

Архитектура Рабата
Архитектура Рабата

кратка историја

Рабат није град неке дугачке историје. Напротив, оно што је данас „сателитски град“ Сале, некад је био главни и древни град, и обратно. Рабат је сада раскошан и чини се много старијим него што јесте. И то због краљевских палата, због тврђаве и свега, уосталом, што натера посетиоца да помисли да је и Нови Сад богзнаколико стар, а није. Дакле, све је почело 1146. године. Алмохадски владар Абдул Мумин почео је да проширује рабатску тврђаву у праву гигантску грађевину која и данас обележава панораму града гледаног са плаже. 

Већ 1170. године Рабат је постао велика војна база. Добио је арапско име (иако насељен Берберима) Рибат-ул-Фат, или „Тврђава Победе“, што ће му дати данашње име, „Рабат“, или једноставно „Тврђава“. А кад је неко толико моћан, онда ће и крунисане главе желети да се разбашкаре око те војне моћи. Мула Јакуб, још један алмохадски калиф, одлучио је да пребаци престоницу алхохадског царства баш у Рабат. Проширио је градске зидине, саградио Казбу Удајас и кренуо да гради, у том тренутку, највећу џамију на свету.

Мачке су супер пријатељски настројене
Мачке су супер пријатељски настројене

БЕРБЕРСКИ ПИРАТИ У РАБАТУ

Њој није било суђено да то постане, и данас можемо да видимо само рушевине започете џамије. Тада је почела пропаст града и 1515. налазимо у једном путопису да је град толико пропао да је само 100 кућа насељено! Али, ако не може поштено, може непоштено! 1627. године проглашена је Република Бу Регрег, која је добила име по реци на којој се Рабат и Сале налазе (река заправо раздваја ова два града). Берберски пирати су користили ове две луке за нападе и пљачку, и било су међу најзлогласнијима на свету. Пљачкали су Шпанце и Португалце, пресретали британске бродове и чак ишли по робље до Ирске и Енглеске. 

Рабат је један од најзанимљивијих градова Африке

О њима су се причале језиве приче. Тек 1818. су успели да укину ову разбојничку државу, али пирати су се притајили и користили су луку скривени иза „цивилних намера“. Французи су решили да стану на крај бунтовним Мароканцима. Почетком 20. века су ставили државу под протекторат и развили све обалске градове у француском стилу, који је видљив и данас. Данас је због њих, и због необичне мешавине колонијалне историје и гусарског наслеђе, климе Атлантика и изоженост страним утицајима, Рабат је један од најзанимљивијих градова Африке.

Дружење са мештанима, Владимир Цветковић
Дружење са мештанима, Владимир Цветковић
Улице у Рабату
Улице у Рабату

МЕДИНА И УДАЈАС

Медина је средњовековно срце града. Овде су све радњице и стари занати, продавнице нове робе, хостели, мале џамије. Можда је и најупечатљивији део Медине заправо бивши јеврејски кварт под називом Мела. Већ по самом имену, које је генеричко, зна се да је то јеврејски кварт, односно, бивши јеврејски, будући да Јевреја готово да више и нема. Избегли су холокауст, срећом, али су их после стварања Израела и добијања независности Марока, што милом, што силом, дислоцирали у Француску или Израел. Сваки јеврејски кварт у Мароку има назив Мела. 

Но, бордо и плава боја којима су обојени зидови доминира свим фасадама и заиста ова експлозија боја нам говори да нисмо у Европи, већ на неком другом, много егзотичнијем континенту. Даље од Меле налазе се нешто прозаичнији квартови Рабата, али лепи готово исто толико. Бели зидови показују да је реч о приморском граду, исто као што окер зидови Феса или наранџасти зидови Маракеша говоре да су то пустињски градови.

Медина у Рабату није ни приближно егзотична колико су то медине у Фесу или Мекнесу, које представљају пустињске царске градове и заиста припадају другом свету. Није то ни Оријент Маракеша или Уарзазата, са сунцем Сахаре, већ пофранцужена верзија Медине, пола Оријент, пола Европа. И сасвим је удобно Рабату у овој улози, и нама у њему. Лепе уличице Медине, деца која се играју.

 

Медина унутар тврђаве
Медина унутар тврђаве

СТАРИ УТВРЂЕНИ ГРАД РАБАТ

На обали мора налази се Стари Утврђени Град Рабат, како му је пуно „име и презиме“, и под којим је унесен у УНЕСКО-в списак Светске Баштине. Зидине су назубљене, палме својим зеленилом надопуњују целу слику и све је као са разгледнице или из бајке. Овај део града се неприметно претвара у фасцинанту Казбу Удајас, потпуно фасцинантну четврт на обали мора, где су кућице плаво-беле, као на неком грчком острву, попут Санторинија. 

Испод Удајаса, у колоплету прелепих чистих уличица, налази се Тврђава по којој је Рабат и добио своје славно име. Упада у очи да Мароканци изгледа не штеде на бојама. Загасито смеђецрвена боја тврђаве је савршени контраст плавом небу и мору. Савршено је уклопљена у смеђецрвени песак огромне плаже на којој доминирају велики, атлантски таласи и десетине сурфера. Мароко јесте, због ветрова Атлантика, сурферски рај.

У сумрак, сенке отежају и све постане много загаситије. И сенке нишана, муслиманских споменика, и сенке високих торњева џамија грађених у мудехар стилу, сасвим налик на торњеве цркава у Андалузији, у Севиљи или Кордоби. Многе избеглице из Шпаније су нашле уточиште у Мароку после протеривања Мавара из Иберије. Многи су из Португалије побегли овде. А и пре тога су на обе стране Гибралтарског мореуза имали једну исту културу. Није чудо што Мароко подсећа на чуда која се могу видети у Шпанији, упркос „гланцу“ који су пола века давали Французи.

Торањ Хасан
Торањ Хасан
Маузолеј Мухамеда V
Маузолеј Мухамеда V

КРАЉЕВСКИ КОМПЛЕКС

Краљевски комплекс Рабата је оно што чини сваку престоницу једне краљевине величанственом. Иако је ова монархија релативно нова, наслања се на традиције маварских калифата који су овде постојали још од 800. године и раније. Хасанова кула је лепа и црвена. Представља минарет недовршене џамије који је започео већ спомињани Мула Јакуб који је напустио своје земаљско тело 1199. и тиме је и градња џамије престала. Хасанова кула је требала да буде највиши минарет већ помињане потенцијално највеће џамије на свету. Али је торањ досегао свега 44 м, што је једва мало више од пола висине коју не Мула Јакуб намеравао да јој подари (86 м). 

Свуда унаоколо су остали и стубови који су, као код Џамије-Катедрале у Кордоби требали да придржавају кров пројектоване џамије. Данас се не може попети на минарет јер је неки депресивни Рабаћанин пожелео да напусти своје земаљско тело скоком са врха куле, а власти Рабата су закључиле да то не сме да се понови. У сваком случају, види се да је архитекта Џабир желео да понови дизајн друге две џамије, Кутубије у Маракешу и Хиралде у Севиљи. Сама Хасанова кула биће копирана за изградњу Џамије на Води у Казабланци.

Заједно са Маузолејем Мухамеда V, који је фасцинантна и импозантна грађевина, Хасанова кула чини најпосећенији споменички комплекс Рабата. Чипкасти орнаменти у беломе кажу нам да је фигурација строго забрањена у исламу, да нема друге него понављати стилизоване животињске и биљне облике и стилизовати слова. Око маузолеја се налазе гардисти на коњу и они који су у стојећем положају.

 

Рабат
Рабат

ШЕЛА

Један удаљени крај Рабата је Шела, која се сматра некрополом. Ово је заправо стари град Рабат који је постојао овде, далеко од мора, пре него што су се досетили много елегантнијег решења да га сместе на обалу океана где се река Бу Регрег улива у Атлантик, преко пута града Сале. Шела је заправо некадашња римска колонија под именом Сала Цолониа, врло важан град римске провинције Мауританије Тингитане. Сматра се да су град основали Феничани, односни њихови потомци, Картагињани, али су град, као и све остало, преузели Римљани када је за то дошло време.

Град је напуштен 1154. године када је град почео да се сели на обалу мора и када је рабатска тврђава постала срце и жила куцавица новог града. Но, и касније су овај мртви град у коме се гнезде роде, дограђивали владари: меринидски султан Абул-Хасан је додао неке споменике и заслужан је за улазну капију која вам се смеши, црвена, из даљине, а додати су и џамија, као и краљевски гробови.

Chella lah
Chella lah

И ЗА КРАЈ...

И сам Абул-Хасан желео је да буде сахрањен у овом историјском делу града, који сада гледа на ливаде, зеленило и мочваре. Што није уништио зуб времена, уништио је ужасни земљотрес из 1755. који је уништио огроман део Лисабона.

Последњи утисак из Рабата је најновији, колонијални, али нипошто није најслабији: француски део са широким улицама, палмама, белим зградама попут хотела, поште, Народне банке, железничке станице Рабат Вилле и слично… све личи на југ Француске, на труд да се земља европеизује. Заиста је престоница Марока на средокраћи Истока и Запада, последњи прозорм исламске културе на Запад и улицкани и ушминкани мелтинг пот арапске, берберске и француске културе.

СВИђа вам се овај чланак? ПОДЕЛИте: