JEŠUA HA-NOCRI JE ODAVDE
NAZARET
Naravno, stavio sam u uši slušalice i počela je pesma „Personal Jesus“ (Depeche Mode). Smatrao sam da je to najcelishodnija pesma kada idemo u posetu Isusovoj kući i Galileji. Najvažnije mesto u Galileji je zasigurno Nazaret (ivrit: Nacaret / Naceret, arapski: Nasirija). Ali, očigledno ovo mesto, u sasvim lepom i pitomom delu Svete zemlje, nije baš uvek bilo smatrano sjajnim. Zapravo, bilo je smatrano „pasivnim krajem“. O tome svedoče stihovi Biblije. „Filip nađe Natanaila, i reče mu: za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nađosmo ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta. I reče mu Natanailo: iz Nazareta može li biti što dobro? Reče mu Filip: dođi i vidi.“ (Jovan 1:45-46).
Dakle, nije baš laskavo, ali, Nazarećani, Nazareni i ostali koji su dobili ime po ovom slatkom mestu u Galileji proslavili su grad. Grad je jedan od najhrišćanskijih u Izraelu, i donedavno je bio dominantno arapski i hrišćanski u isto vreme. Najvažniji spomenici su vezani za Blagovesti, odnosno za „blagu vest“ (lepu vest), koju je Arhanđel Gavrilo doneo Mariji, Isusovoj majci, da će roditi Sina Božjeg.
kuća josifa i marije
Pošto su pravoslavci i katolici standardno u neslozi oko doktrinarnih pitanja, pravoslavci su sagradili Crkvu Svetog Arhanđela Gavrila, neposredno uz Marijin izvor, odnosno Marijino vrelo, gde je po pravoslavcima Gavrilo Mariji šapnuo vest dok je ova punila koršove vodom sa kladenca. Crkva je mala i šarmantna, ima i sprovedenu vodu sa Marijinog vrela, koju možete natočiti u podrumu. Spolja se nalaze mozaici koji su poklon iz Ukrajine, što sam uspeo da podučim i našeg vodiča koji nije znao ćirilicu.
Malo niže niz ulicu, nalazi se mnogo monumentalnija crkva Blagovesti, zapravo katolička bazilika. Mnogo je novija od pravoslavne (1969, u odnosu na pravoslavnu iz 1750, koju je podigao ruski car) i nalazi se na mestu gde je bilo drugo primanje Blagovesti. Šta je ovde tačno, ko je u pravu? Pa, oba obrazloženja su tačna. Pravoslavci se oslanjaju na prvo primanje Blagovesti, iz apokrifno Protojevanđelja po Jakovu, dakle, pored Vrela. Katolici smatraju da se elementi apokrifnih jevanđelja ne računaju i da je samo Jevanđelje po Luki merodavn. Na povratku svojoj i Josifovoj kući, Marija je čula glas Gavrilov, koji joj reče: „Radujsja, blagodatna djevo!“. Na aramejskom.
ARAPSKI NAZARET
Stoga, bazilika Blagovesti je, pretpostavljate, sagrađena na kući Josifa i Marije. Impresivna je, ima murale Bogorodice i Hrista na mnogo jezika, upečatljivi su azijski, gde su oni prikazani kao predstavnici žute rase u lokalnim kostimima. Postoje gornja i donja crkva, s tim što je donja lepša i upečatljivija. Naravno, vodiči će vam pokazati i sobe gde su, u vreme velikih vrućina, obitavali članovi Isusove porodice. Te sobe su, u vreme pre 2000 godina, bile isklesane u pećinama.
Ostatak grada je distinktivno arapski – murali prepoznatljivog dečaka – izbeglice koji simbolizuje bežanje Arapa iz novoformirane Države Izrael 1948. godine. Naime, osnivanje Izraela kod Arapa se tumači kao „Nakba“ (Katastrofa). Izraelske vlaste ne brišu murale i grafite, pravdajući to „demokratijom i pluralizmom mišljenja“. Politiku na stranu, u Haifi se svi slažu prilično lepo, u Nazaretu žive većinom Arapi, i grad ima bliskoistočne elemente: bazare i uske uličice. Mada, suveniri su upečatljivo preovlađujuće hrišćanski. Mnogo su jeftiniji nego bilo gde u ostatku Izraela, pa preporučujem da ih kupite ovde, a plus je ovo ipak Isusov grad.
JEZERO KOJE JE MORE – ILI OBRATNO
Reka Jordan izvire iz Galilejskog jezera u mestu Jardenit, koje je zvanično načinjeno posle 1948. godine mestom gde se obavljaju krštenja, jer je originalno mesto Kasr el-Jahud ostalo u Jordanu, kod grada Jerihona (danas u Palestini). Danas se u Jardenitu nalazi veliki vizitorski centar i sve je bezbedno. Ali duša nas ipak vuče u Kasr el-Jahud u Palestini, jer tamo se Isus krstio. Sve u svemu, odličan potez i dobar pokušaj skretanja turista.
Galilejsko jezero je mesto gde se svašta dešavalo u Bibliji. Ovde su ribarili Petar i ostali, ovde je Isus koračao po vodi. Tu se nalazi dom Petrov, grad Kapernaum (Kfar Nahum), a ovde su živeli i apostoli Andrija, Jakov i Jovan, kao i poreznik Marija. Jedne subote ovde je Isus izlečio jednog čoveka koga su zaposeli zlodusi, da bi posle izlečio i Petrovu taštu od groznice. Izlečio je i oduzetoga, a i tu je rimski centurion zamolio Isusa da mu izleči slugu, a bilo je tu još čudesnih izlečenja. Isus je prvo jako voleo Kapernaum, a kad ga vidite biće vam jasno i zašto: na obali plavog jezera, u zelenilu, obilju, mnogo je pitomiji i lepši od planinskog Nazareta. Isus je u njemu napravio centar svog propovedanja. Ali, nije to Kapernaumljanima bilo dosta, pa je Isus bio razočaran do te mere da ih je prokleo: „I ti, Kapernaume, koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti: jer da su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, ostao bi do današnjeg dana.“ (Matej, 11:23).
ne sudi da ti se ne bi sudilo
Beseda na Gori je takođe održana u Galileji, a pošto nema puno brda u tom delu Galileje, najverovatnije je to bilo na mestu gde je sad malecna katolička Crkva Blaženstava. Beseda na Gori je poznata po, recimo, izrazu „Ne sudi da ti se ne bi sudilo“, a Isus je na Gori spominjao i okretanje drugog obraza. Vredi spomenuti i Tabhu, mesto gde je Isus umnožio hleb i ribe da nahrani i napoji 5.000 ljudi. Sećate se pesme EKV „Budi sam“, u kojoj se kaže „Treba mi soba da primim 5.000 ljudi sa dignutim čašama“? Eto, odatle tih 5.000 ljudi.
Drugom prilikom je Isus multiplikovao ribe i hlebove da bi nahranio njih 4.000. Sve je to bilo u pitomoj Tabhi, a tu je i crkva koja o tome svedoči. Tu se i 4. put pojavio nakon vaskrsenja, i rekao Petru da će ga ovaj naslediti tom prilikom. Nije to bilo „ako se meni nešto desi, ti ćeš voditi Crkvu“, već pre „Pošto mi se već desilo, ti češ voditi Crkvu“. Odatle i cela nit primata Katoličke crkve, ali to je već druga priča.
galilejsko jezero
Dok su zraci sunca padali na Galilejsko jezero, u kome se jevrejski religiozni turisti kupaju u Tiberijadi (Tiberijas), palo mi je na pamet da je svaka staza verovatno staza po kojoj je Isus hodao, a svaki kamen je možda kamen gde je on sedeo. Zagazio sam u vodu, ali sasvim nebožanski sam upadao sve dublje u nju. Jedini ko je uspeo da uradi isto što i Isus je jedan gušter: Isusov gušter, koji hoda po vodi. Setio sam se Džonija Depa koji kao pirat s Kariba imitira Isusovog guštera kad trči. Po suvom. A sve je počelo odavde, pored plave vode Galilejskog jezera.
