Haifa je sama po sebi kontradiktoran grad
HAIFA
Izrael je zemlja koja se može opisati na mnogo načina. Možemo reći da je to „Evropa preseljena na Bliski istok“, što nama zvuči odlično, ali anticionisti ovo potežu kao glavni razlog zašto Izrael ne bi trebalo da bude tu, nego negde drugde. Liči na Skandinaviju pod suncem Juga, što zbog cena, što zbog organizacije. Liči na druge zemlje Sredozemlja, koje pripadaju kulturi Zapada: na Kipar, na Maltu, Grčku, Liban, pa i Tursku i Alavistan, najevropskiji, primorski deo Sirije. Ali, to nije sve…
u svetoj zemlji
Izrael poseduje ono što nijedna od ovih zemalja nema: svetost. On je toliko „gust“, da se može reći da svako selo, svako brdo, zid i svaki kamen ima neko značenje: neki prorok je ovde uradio nešto, neki stih iz Biblije se odnosi baš na taj zaliv ili plićak u kome se brčkate. Da ne spominjemo istoriju krstaša i te „novotarije“ od pre 500 ili 1.000 godina. Dakle, neobično je biti na mestu o kome ste toliko slušali, toliko čitali i tolike filmove gledali. Ako Murray Head u pesmi „One Night In Bangkok“ kaže „I can fell the Devil walking next to me“, ovde smo bili bliži ideji da je Bog koračao… tu negde pored.liski isto
Govori ruski da te ceo svet razume!
Haifa je sama po sebi kontradiktoran grad, jer je istovremeno i elitni i nedovršen, i najpitomiji i najčudniji za život u celom Izraelu. Grad je relativno „šizoidan“, jer se nalazi na moru i u brdu, i nastao je spajanjem nekoliko malih naselja, od kojih su neka bila na planini Karmel (odatle Karmelićanski red, što ćemo videti kasnije), a neka blizu vode. Vremenom se ime Svetog Petra (na aramejskom: Keifa (pravoslavna Biblija kaže „Kifa“), koje ste mogli čuti u filmu „Stradanje Hristovo“, Mela Gibsona, gde Jevreji govore rekonstruisani aramejski i Petra Isus stalno naziva „Keifa“) ustalilo za ceo grad, jer su ga krstaši zvali Caiaphas Civitas, ignorišući sva prethodna imena naselja u okolini.
Naravno, postoje bar još tri teorije o nastanku imena grada, ali da ne dužimo: svi su u pravu i baš je po njihovoj reči nastalo ime. Elem, Haifa je oštro podeljena na dva dela, donji grad blizu mora i gornji grad na Karmelu. Za ovo postoji istorijski razlog, kao i oštra sukobljavanja lokalaca i turista oko toga koji deo grada je lepši. Svi stranci misle da je lepši i elitniji deo uz more, koji je nekada bio ili arapski ili nenaseljen, dok Haifljani veruju da je „čista premija“ biti na Karmelu. Ništa čudno, pogledajte Beograd i razliku između onoga što je donedavno bila pustara pre „Beograda na vodi“ i Dedinja ili Senjaka.
bahaizam
Isti mentalitet, to je ono što se mora potcrtati kod Srba i Izraelaca, ne samo po ovom pitanju. U svakom slučaju, deo na Karmelu jeste lep, ali je skup i nema bogzna šta da se vidi, dok je deo uz more u fazi rekonstrukcije po ugledu na Tel Aviv, Eilat ili Bejrut, recimo. Ako polazimo sa Karmela, vredno je obići katoličku crkvu Morska zvezda (Stela Maris), Karmelićanskog reda, koja je ovde sagrađena još u 12. veku. Odavde potiču Karmelićanski red, Bosonoge Karmelićanke iz Španije, Karmelićanski samostan u Somboru i šta sve ne. Lepa stvar je što se sa planine Karmel uglavnom pruža sjajan pogled na more, a crkva je nekada bila van grada, da bi sada bila u njegovoj unutrašnjosti.
Pa ipak, iako su se ovde sudarale tri najveće monoteističke religije, ipak je najznačajniji spomenik Haife posvećen četvrtoj veri: bahaizmu. Bahaizam je jedna vrsta sinkretističke vere, koju je osnovao Iranac Bahaula. Bahaizam veruje, uprošćeno rečeno, da su sve vere odjek jedne iste istinske vere i ne smeju biti u sukobu, jer višnje sile šalju svako malo nekog mudrog proroka da osveži mudrost čovečanstva: bio to Solomon, Mojsije, Buda, Isus, Muhamed ili Bahaula, na kraju krajeva. U svakom slučaju, Bahajski vrtovi, koji su nastali u Haifi, najlepši su primer bahajske arhitekture i relativno su novi: kompletirani su 2001. godine.
donji grad
Donji grad Haife je već nešto što nam se svima dopalo: kuće i zgrade od žutog kamena, stariji ljudi koji u sporom mediteranskom ritmu igraju karte i domine… Svuda natpisi na hebrejskom, arapskom, engleskom i ruskom! I ako ne znate ivrit (hebrejski), i pokušate na engleskom, najverovatnije ćete polovično uspeti, ali ako se setite da je oko 40 posto stanovnika iz bivšeg SSSR-a, onda vam silne plavuše po ulicama, ili ruski natpisi neće biti čudni, i najverovatnije će vam prvi prolaznik dati tačnu adresu. Naravno, ako ruski uopšte govorite.
Dobra stvar je da su eks-Sovjeti, to jest ruski Jevreji, doneli kulturu pabova i izlazaka, a moja taktika je bila: uđi u pab i vidi ima li zastava Dinama iz Kijeva ili Černomoreca iz Odese, uoči da li konobarice liče na devojke iz Srbije, i ako liče, reci glasno: „Dobri večer, dva piva!“. Bezmalo 100 posto pogodaka. Većinu mesta za izlazak drže baš ovi Jevreji, najčešće vrlo sekularni.
haifa je izuzetak
Plaža i četvrt pored mora je bogata hrišćanskim crkvama, džamijama i novim neboderima, kojima se revitalizuje lučka oblast. Plaža u Haifi je peščana, dugačka kilometrima, sunce zalazi direktno u oči, a žućkastocrveni pesak vam govori da ste na Levantu. Puno plavokosih ljudi i puno majki s decom govore da su stanovnici sa severa Evrope, ali da u staroj jevrejskoj tradiciji obožavaju decu, a i može im se, jer je izraelska država vrlo odgovorna prema porodicama. Sve u svemu, odlično mesto za letovanje!
Od petka veče do subote veče ne rade gradski autobusi, međugradski autobusi i vozovi, jer je šabat neradni dan. Haifa je mali izuzetak.
Karmelit, brdski metro, ide od luke do vrha brda i ima samo jednu liniju. Mešavina je metroa i žičare.
