Akra, Haifa
AKRA
Izlet u Akru (pazite na engleski: Acre (Ejkr) nije isto što i prestonica Gane – Accra (Akra)) je prilika da se oseti duh starih vremena, koji u Haifi malo nedostaje. Napoleon je prilikom osvajanja Haife (hteo je sve da osvoji, valjda), srušio celu staru haifsku tvrđavu. Srećom, u Akri mu to nije uspelo. Zapravo, sad se kaže da je Akra (Akko na hebrejskom, Akka na arapskom) pored Haife, ali u vreme krstaša bi sigurno rekli da je malecka Haifa pored moćnog grada Sveti Jovan od Akre (Saint-Jean d’Acre).
turistički centar
Grad je u svemu zaslužio svoju reputaciju turističkog centra: mali je, sladak, ima puno stare arhitekture, život je spor. Ima lepe plaže, stare crkve, džamije, riblje pijace, sukove. Ovo je jedan od najduže naseljenih gradova sveta, zajedno sa Damaskom i Alepom, koji su, doduše, u blizini. Iako će vam izgledati da je grad uglavnom muslimanski, sa nešto malo hrišćana i po kojim Jevrejem, zapravo je 75 procenata građana jevrejske nacionalnosti. Ostali su Arapi. Grad je svoje sjajne momente doživeo pod arapskom i krstaškom vlašću. U vreme Prvog krstaškoga rata 1104. godine ga je osvojio Boldvin od Jerusalima. Godine 1130. je imao 30.000 žitelja, a 1170. je bio najveća luka na Levantu i zarađivao je godišnje više nego cela Kraljevina Engleska!
Hospitalci, odnosno Vitezovi Svetog Jovana, imali su ovde svoju bazu, da bi pred muslimanima otišli na Rodos. Kasnije su na Malti postali poznati pod imenom Malteški vitezovi. Ali, počeli su u Jerusalimu i Akri, naravno. Grad je pao 1291. godine i postao manje značajan, a Napoleon je neuspešno pokušao da ga osvoji.
moćna i lepa džamija na sred trga
Interesantna i zloglasna ličnost iz Akre je, na žalost, našeg porekla. Ahmet Džezar Paša je bio lokalni osmanski vladar Akre. Bio je Srbin, hrišćanin iz Hercegovine, po svemu sudeći, i već kao mlad se iskazao u nepočinstvima, pošto je uspeo nekog da ubije u rodnom kraju. Pobegao je u Carigrad u strahu od osvete i prodao samog sebe na pijaci roblja. Kupio ga je jedan Egipćanin i islamizirao. I to kako ga je islamizirao! Novopečeni Ahmet je postao Džezar Paša, dobio je nadimak „Kasapin“ (Al-Džazar) po ubijanju protivnika i civila hrišćana (njih je naročito mrzeo) i Jevreja.
Kažu da je dok je jahao, za sobom vukao pokretna vešala, za slučaj da ga neko popreko pogleda, da ima kako da ga pedagoški kazni. Naravno, gradio je velelepne objekte, i na trgu koji se zove po njemu nalazi se jedna moćna i lepa džamija, najlepša u gradu. Za nju su korišćeni rimski stubovi doneseni iz Cezareje i Tira u Libanu.
sve je kao razglednica
Brojne su hrišćanske crkvice raznih denominacija, zidine gradića su prekrasne, na svakom koraku ćete videti decu koja igraju fudbal ili pitome mačke. Luka je slikovita, a Han Al-Umdan nam daje dragoceni primer otomanske arhitekture. Sve je kao sa razglednica. U sumrak, popularno je sesti u čamac i jurcati pored gradskih zidina. Dobro, ne morate jurcati, postoje brzi i spori brodovi, ali ko će ubediti saputnike da treba uživati u vožnji i fotografisati Stari grad? Pri toj brzini ne smete puno mlatiti aparatom ili telefonom, da ne biste ostali bez njega, ali i to je doživljaj za sebe!
stara arhitektura grada
Stara arhitektura grada podseća na Aruad u Siriji ili severnu Afriku, čak i Senegal, na primer. Vrlo dobro znate da niste ni blizu kuće, srce je spokojno u toj egzotici. Kada padne mrak, muslimanke izlaze u šetnju sa maramama, jakim slojem belog pudera, snažno iscrtanim očima i jarkocrvenim usnama. Mesec nad Akrom, prodavci ribe i zvuk mujezina vam kažu da ste na Orijentu.
