Богородичин трг и Катедрала у којој је можда и Свети грал

Валенсија

Град са равнотежом

Валенсија, Шпанија

ВАЛЕНСИЈА

Валенсија је град на средокраћи: није ни мали, ни велики (900.000 људи), има и стару и средње нову и ултрамодерну четврт. Жив је и на мору, а опет није луда лука као Барселона или Лисабон. Говоре се два језика, страствено воли корида и Шпанија, и отворено се примају странци, свим срцем.

Валенсија је град који се, налик на Билбао, спектакуларно трансформисао у последњих 10-ак или 20 година, захваљујући инвентивности његових градских отаца, домишљатости

Валенсијанаца и живом духу који зрачи из сваке поре овог вибрантног места. Обилује невероватним контрастима: старе четврти се спајају са елегантним арт-нувоом и еклектицизмом прелаза два века, супермодерни град Сантјага Калатраве “башкари се” негде близу мора, а и једини је град ове величине који је – исушио огромну реку која је протицала кроз његов центар! У њему се, или његовој околини, одржавају сулуди фестивали, попут “Фаљаса”, када се огромне дизнијевске статуе високе и по 12м и вредне и неколико стотина евра спале у Ноћи светог Јосифа, или се људи гађају парадајзом до бесомучности и избезумљености (у оближњем Буњолу). Овде ерос хода руку под руку са танатосом, као и у целој Шпанији. Све је у исто време савршено и потпуно ненормално.

Град је препун људи за фестивал Фаљас
Град је препун људи за фестивал Фаљас

Шпанска готика и барок обогаћени супериорним стиловима

Валенсија је била град и у ромско доба и звала се, јасно, Валентиа. После су је освојили Визиготи, али је праву славу доживела у доба маварских освајања када је постала центар једне од муслиманских кнежевина званих „таифе”. Од 11. до 13. века Валенсија је поптуно муслиманска, али је чувени Ел Сид (његова статуа се налази на Шпанском тргу) враћа у хришћанске руке 1209. да би дефинитно и последњи пут у хришћанске руке пала 1238. под влашћу Хаимеа или Јакова I (његов споменик налази се на Тргу Алфонса Великодушног). Мало је, ипак, остало од муслиманске Валенсије, иако су муслимани живели овде чак до 1609. године, у привидно преобраћеном облику као ревносни хришћани са малим џамијама у подрумима.

Остала је само једна грађевина, Алмудин, која подсећа на ислам. Све остало је чиста шпанска готика и барок, обогаћена суперпонираним каснијим стиловима. Дакле, ни близу маварске приче Андалузије. Валенсија је у неком смислу срце Шпаније: овде се најревносније навија за репрезентацију и снажно се осети дух шпанског фатализма. Одавде су дошли и чланови породице Борџа, коју ми знамо под италијанизираним именом Борџија, који су дали пар папа и злогласну девојку-тровачицу, Лукрецију. Наравно, Шпанци их славе као веома важне и значајне, упркос свој репутацији.

Старинска радњица
Старинска радњица
Врата апостола на Катедрали
Врата апостола на Катедрали

стара валенсија

Срце старе Валенсије је Богородичин трг (Plaza de la Virgen), на месту где је био римски форум, и где су били центри и визиготског и муслиманског града. Данас тргом опет доминира катедрална црква, као и базилика посвећена Богородици од немоћних. Валенсијанци катедралу зову Ла Сеу, што на валенсијанском значи „Седиште”. Пре него што је постала црква, била је маварска џамија, а пре тога, јасно, визиготска црква и римски храм, како је то већ ред у Шпанији. Неки делови старијих зграда су и сада видљиви у назнакама. Пројекат садашње цркве настао је у 13. веку, и црква је у осмишљена као готичка са цистерцитским елементима, али пошто је градња трајала до 18. века, и пошто тада грађевинцима и владарима није падало на памет да се држе оригиналног стила, црква садржи све оне стилове који су у међувремену били модерни.

Улаз са Богородичиног трга се назива Капија апостола, јер садржи 12 статуа ученика Христових. Чисто је готичка по стилу и потиче из 14. века. Сваког уторка у подне се пред њом окупља Водени трибунал, судијска инситутиција која постоји више стотина година.

„Динамичка статуа“ брода
„Динамичка статуа“ брода

стара валенсија

Ово је најстарији судијски „округли сто” Европе, како неки кажу, из 9. века. Судије већају искључиво на валенсијанском, ништа се не записује, одлуке су неопозиве а суд се бави само питањима вода, јасно. Занимљива су врата Porta del Palau (Врата палате), романичка по стилу, из 13. века. Iстински симбол града, Валенсијанци ће вам рећи, јесте Торањ Мигелете. Звоник за катедралу је иницијално био од ње одвојен, а осмоугаоног је облика и инспирисао га је торањ катедрале у Лериди, која је у то доба била значајнији град за хришћане. Зове се Мигелете („Мали Михајло”) јер је освећена на светог Михајла 1418. 

Одмах поред је Краљевска базилика Богородице од немоћних, заштитнице града. Садржи статуу Мајке Божје (не)пригодно названу „Грбавица”, због погнутог положаја, велику светињу града. Базилика је саграђена у 17. века у стилу који се назива „предбарокним”, а има и лепу куполу, рад Антонија Паломина. На тргу се налази и Палата Генералитета, влада Валенсијанске Заједнице, једне од аутономија Шпаније. Грађена је на прелазу из 15. у 16. века у готичко-ренесансном стилу, мешавини веома често виђаној у Шпанији. Овде се налази неколико лепих салона, а у околини се налазе и лепе палате из истог доба, доба велике шпанске славе, када је злато и богатсво из колонија учинило земљу највећом силом на планети.

Са валенсијанском заставом на Малвароси
Са валенсијанском заставом на Малвароси
Торањ Свете Катарине
Торањ Свете Катарине

палате у валенсији

Најлепше палате су Беникарло, Маркес де Скала, Адмирал Арагон, Маркес де Кампо и Бајле Хенерал. Већ споменути остатак маварске власти је Алмудин, са некако оријенталним изгледом уклопљеним у западњачко окружење: само пажљивије око ће уочити да је Алмудин налик на све оно што се среће у нашим крајевима као остатак турске власти, или по муслиманским земљама… У оближњој Алмоини се налазе Арапска купатила, вредан споменик ере Мавара. Света Катарина је црква која има фантастичан торањ, барокно урађен, са кога се пружа спектакуларан поглед и на кога се пружа спектакуларан поглед са Улице мира (Calle de la Paz). Још неколико делова „старе Валенсије” су Свети Мартин и Палата маркиза од Дос Агуаса, са предивним вратима. У њој се налази сјајан музеј керамике.

Куле Серанос
Куле Серанос

шармантни тргови валенсије

Као и сваки стари град, и Валенсија има градске куле које су представљале улазе у градове некад безбедно опасане зидинама. Куле Серанових потичу из касног 14. века, а направио их је Пере Балагер. Куле де Кварт су дело Переа Бонфиља из 1444. а спектакуларна грађевина је пуна рупа, као последица француског бомбардовања у време наполеоновске инвазије Шпаније почетком 19. века. Поред сваке од ових капија налази се по неколико шармантних тргова са ресторанчићима и продавницама… Трг тржнице (Plaza del Mercado) можда звучи плеоназмично на српском, али је на шпанском сасвим логичног призвука. 

Ту се налази црква светих Јована (свих који су имали име Јован), саграђена на месту џамије 1368. и дорађена у богатом барокном стилу, али и Ла Лонха, Берза. Кажу да је ово једна од најлепших грађевина лаичке готике Европе. Унутрашњост обилује интарзијама и стубовима велике лепоте. Зграда по којој трг носи име, Централна тржница, изгледа старије ного што јесте, али је прелепа: 8000 квадратних метара Тржнице учинило је Тржницу једном од највећих у Европи, аорнаментација зграде из 1928. је сјајна. Данашње ново срце града је Трг Градске куће, Plaza del Ayuntamiento, са импресивном Градском кућом, Поштом и грађанским зградама, све са почетка 20. века.

“Кишобран“ и цвет од керамичких плочица
“Кишобран“ и цвет од керамичких плочица

импресивна архитектура

Тада се видело да град почиње да личи на велеград типа Мадрида и да не жали новца да покаже своју снагу. Станица Валенсија Норд је саграђена 1917. и њен архитекта Деметрио Рибес је желео да употреби што је више могуће народних мотива за њу и да их споји са арт-нувоом и направи корисну зграду са уметничком вредношћу. Успео је, а посебно су лепи мозаици. Оближња Корида је настала тако што је архитекта Салвадор Монлеон био инспирисан римским амфитеатром у Ниму, у Француској, и направио је арену за борбу са биковима на 4 нивоа са 384 спољна лука. Заиста импресивно. Још једна савремена грађевина је Порта де ла Мар, или Врата од Мора, која представљају неку врсту тријумфалне капије која води ка мору. Оно што је, пак, најнеобичније, јесте да градом „протиче” дух реке Турије, скренуте да не би плавила град. 

Данас се у кориту реке налазе паркови са стаблима мандарина, забавни паркови, језерца, игралишта и шта све не. А обала је и далкје обала, и мостови су мостови, само што не воде преко воде, него преко сувог. Палата музике је можда најлепша грађевина овог дела, а Мост од цвећа (заиста је сав од цвећа) је најзанимљивији мост преко непостојеће реке која је данас шеталиште које води до мора, уз Калатравин мост у облику „лука са чешљем”, како већ Калатрава воли да направи када је год у прилици.  На плажи вреди издвојити динамичку статуу „Брод од воде”, којој се појављују труп и једно када се вода пусти, а нестају када се доток прекине. Сјајна идеја.

Богородичин трг и Катедрала у којој је можда и Свети грал
Богородичин трг и Катедрала у којој је можда и Свети грал

град уметности и науке

Последње али не и најмање важно је оно што се налази на самом крају Туријиног сувог корита: Град уметности и науке: Сантјаго Калатрава је био задужен за све, направивши насеље за забави које као да је са неке друге планете или будућности. Хемисферик је отворен први, 1998. и личи на људско око, са капком који се спушта и диже. Океанографик је оно што му име каже, и помало подсећа на Сиднејску оперу на сувом, док су друге фасцинантне грађевине L’Umbracle, дивовско футуристичко шеталише са луковима, и Музеј науке принца Филипа, или Палата уметности. Наравно, ту је још један предиван мост, да употпуни савршену слику…

Валенсија је град који је једном ногом у славној прошлости, а другом у футуристичкој будућности. Снажно посвећен својим разонодама и фештама, науци и уметности, туристима и мору, спорту и унутрашњем задовољству. Он то задовољство шири на све стране, и човек га осећа у себи када из њега оде…

СВИђа вам се овај чланак? ПОДЕЛИте: