ПРИДЊЕСТРОВЉЕ ФАКТИЧКИ НЕЗАВИСНО
А и те како је има. Она живи као паралелна реалност званично признатој Републици Молдавији која је кренула путем независности од СССР. А Придњестровље, званично Придњестровска Молдавска Република наставља традицију Молдавске ССР. По симболима, језицима, и духу.
На молдавском (што је исто што и румунски) земља се назива Транснистрија или «Земља преко Дњестра». Настала је тако што један део Молдавије није хтео да се окрене владајућој струји Молдавије у оно време, а она је ватрено желела латиницу, независност и уједињење с Румунијом. Избио је рат и победили су они који су хтели да остану у СССР. Барем у узаном делу обале преко реке Дњестар, и по неком граду са ове стране. Толико о историји. Идемо у аутобус.
НА ПУТУ ЗА ПРИДЊЕСТРОВЉЕ
На аутобуској станици у Кишињеву, главном граду Молдавије, расклиматани аутобус каквих се сећамо из Србије 90-их, скупљао је путнике за Тираспољ. Дебели, бркати и раздрљени кондуктер се претворио у истог таквог шофера. Након квалитета пута на који смо увелико навикли у Србији, ето некакве границе. Административна линија, на званичном српском, између Молдавије и «Молдавског Косова». Само што овде њихово Косово не жели да буде већа и социјалистичкија Србија од Србије. Добијамо дозволе боравка од 2 дана и искрцавамо се на стајалишту испред железничке станице – све железничке станице у бившем СССр из неког разлога личе на позоришта или опере. Када се уђе унутра, види се да у реду вожње, покиданом ратом, гомила линија не функционише. Купујемо карте за сутра, за Одесу. Неке девојке, лепе онако како само «свакодневна источноевропска лепота» може бити, питају: «Откуда ви?». «Из Србије!».
ОДУШЕВЉЕЊЕ ЛОКАЛНОГ СТАНОВНИШТВА
Вау, па овде ретко ко долази! Е, па баш зато смо овде. Да видимо земљу које нема на картама а која нам шаље молдавског шампиона у фудбалу на мегдан Партизану. А тај клуб, сећате се, звао се Шериф. И Шериф се зове све, па и супермаркета у коме доминира украјинска и белоруска роба. Тираспољ личи на Србију од пре две деценије. Супермаркети су ту, стари тролејбуси, пуно нових аутомобила се меша са старима, социјалистичке зграде у миксу са новоградњом. Власника свега у Придњестровљу је ратни херој Виктор Гусан, етнички Украјинац, који је развио читаву империју. Сада је Придњествовље «ничија земља» згодна за шверц-комерц, нарочито цигарета. Има своју рубљу, коју не признаје нико нигде осим овде, и кад дођете, морате купити придњестровљске рубље, на три језика: молдавском (ћирилица), руском и украјинском, лепог дизајна, а кад одлазите, продате све рубље јер вам нигде не вреде.
НА БУЛЕВАРУ СЕ НАЛАЗИ СВЕ
Стижемо до стана који је уређен брутално и за новосадске набуџене оквире (сленг је намеран). А онда до града, који се врти око једног булевара, на коме је све. Ово смо видели у Кишињеву, а покушано је са Булеваром Ослобођења у Н. Саду. Другарица која је архитекта објаснила ми је да су комунисти то намерно радили – будући да су дошли на власт превратом на Дворцовом тргу испред Зимског дворца, јако су мрзели тргове и видели их као могућност скупљања незадовољника против совјетске власти. Па су зато избегавали тргове и све смештали на огромне булеваре. Тако да је овде и градска кућа, у совјетском ампиру или стаљинској готици, и парламент републике, и сви кафићи и уосталом, цео живот града. Све су табле на три језика, а за разлику од остатка Молдавије, овде се молдавски искључиво пише ћирилицом, тако да је ово 100% егзотика.
ЗАСТАВА ЈЕ ПОСЕБНО ЛЕПА
А тек застава! Застава Придњестровља је бивша застава Молдавске ССР, црвено-зелено-црвена са српом и чекићем. Нема прорумунске тробојке. Али има руске заставе, свуда. Зашто? Придњестровље је уз Војводину, Литванију и Нову Каледонију, једна од пар територија у свету које имају две званичне заставе. Набасавамо на зграду где су једине амбасаде – Нагорно-Карабаха (Арцаха), Јужне Осетије-Аланије и Абхазије. Те 4 отцепљене територије признају једна другу и баш се друже. Велики споменички комплекс истиче заставе ових «држава» и мами нас да се сликамо у пионирским позама поред моћне заставе ПМР. Преко пута, налази се тенк и црква. Кад се приближимо, видимо да је реч о меморијалу браниоцима Придњестровља, са све именима погинулих. Овде је било озбиљног рата 1991-92. године! Монументални Врховни Совјет Придњестровља са огромном Лењиновом статуом је близу.
ПРИДЊЕСТРОВЉЕ - ТВРЂАВА ЛЕПОТЕ
Девојке су на станици рекле: „Идите у Бендерску тврђаву! То је најлепше овде!“ А девојке се слушају. Реплика кочија царице Катарине Велике која је у њој посетила тврђаву после ослобођења од Османлија је очекивана, али биста барона Минхаузена није! Највећи светски лажов је заправо био официр руске војске и учествовао у походу на Бендери у Руско-турском рату 1716-1739. Овај вагабунд је постао део неуспешне руске кампање 1738. године, а затим се прославио међу аристократима у Немачкој после рата причајући невероватне приче из тога рата (по повратку у родну Немачку измишљао је и причао невероватне авантуре током свог боравка у Русији, о летењу на Месец, јахању ђулета и свом великом јунаштву). Кад је за то чуо немачки писац Рудолф Ерих Распе је написао „Приче Барона Минхаузена о његовим чудесним путовањима и војним кампањама у Русији“. Касније је у медицини болест патолошког лагања и увећавања својих авантура названа „Минхаузенов синдром“. Сада овде можете зајахати ђуле на коме је наш, односно руски херој, поносно облетао око бојишта, збуњујући непријатеље.
ЗАКЉУЧАК СА ПУТОВАЊА
Придњестровље је свет носталгије, у коме се медведић Мишка меша са тајкунима, а црп и чекић са транзицијом и плавокосим лепотицама. Савршени кутак за провести два дана на путу за море и чари Одесе. Место кога више нема нигде на свету. Времеплов уживо.
