oman

Оман

Најбоље чувана тајна Арабије

ОМАН

Навикли на сцене са Арабијског полуострва у којима доминирају дугачке шешчане плаже и равнице, праћене небодерима и архитектонским чудима, од Абу Дабија и Дубаија до Кувајта, Бахреина, Катара и Саудијске Арабије, изненади нас традиционални и каменим брдима назубљени Оман, најтрадиционалнија од земаља овог краја света.

ОК, најтрадиционалнија у смислу да не желе да граде нове, велике зграде. Наравно да је Саудијска Арабија строжија са својим законима, а пре реформи принца Мухамеда бин Салмана била је и најстрожија. Не говоримо о томе. Говоримо о томе да је у Оману све ново грађено на псеудотрационални начин. На пример, све нове зграде су 4, 6 или јаааако ретко, 8 спратова висе, све су коцкасте и са равним кровом, и све су обојене у бело. Нема солитера у чуда грађевинарства као у оближњим Емиратима. А то нас све доводи до човека званог…

oman
oman

СУЛТАН КАБУС

Када сам се ја родио, а то није било баш толико давно, није постојала држава Оман. Постојала је држава Мускат и Оман. Oнда је 1970. године, када је ваш путописац имао пар месеци бебећег живота, Султан Кабус оборио с власти претходног султана, свог оца, уз помоћ војске и Велике Британије. Променио је име државе у само „Оман“, променио заставу додајући грб, белу и зелену пругу (раније је застава била чисто црвена), схватио је да је нафта велика прилика, и модернизовао је земљу. Саградио је велику зграду Краљевске опере, чији је велики љубитељ био. Живео је 50 година, и 2020. године се преселио на ахирет, без деце и уз један кратак и неплодан брак који је трајао свега три године. Његов контроверзни животни стил подигао је много прашине, али Кабус је био тај који је у историју ушао као отац модерног Омана.

 

ОМАНСКИ РИЈАЛ

Као султан, Кабус је спровео политику модернизације и електрификације (нису имали баш пуно струје пре њега) и окончао међународну изолацију Омана. Увео је телефон, и изградио школе, болнице и путеве (имали су само 10км пре њега). Његова владавина је довела до пораста животног стандарда и развоја у земљи, укидања ропства, краја Дофар побуне и проглашења устава Омана. Ропства? Па да. До пре неку годину ропство је било званично и у Мауританији, а овде говоримо о 1970. години. Увео је омански ријал (који вреди чак 2,50 евра) као званичну валуту, заменивши индијску рупију и (пазите ово!) талир Марије Терезије!

 

oman
oman

НАСЛЕЂЕ СУЛТАНА КАБУСА

Уз помоћ агенције „Алегра“ која нас је одвела на крстарење, пристали смо у оно што се у програму наводило као „Мускат“, односно, престоница Омана. Али, стварност је мало другачија. Заиста постоји „Велики Мускат“. Он је спој три града – Старог Муската на истоку, затим старе престонице Матре, где пристају крузери, и Новог Муската који се протеже у равници западно од Матре. Нови Мускат је дело Султана Кабуса, који је закључио да се Мускат не може ширити у брда, већ у равници поред мора и пешчаних плажа. 

Тако да смо се, и не знајући, договорили са таксистом да нас за 60€ провозају до свих знаменитости и кратко их објасне. Сви таксисти су носили беле абаје, и на глави капе које се зову кемм’ или кемме, а које имају разне обрубе, дезене и боје, иако су све беле. Кажу да се сваки дан носи друга капа, постоје свечане, а такође се по томе препознаје и ко је богатун  ако сиромах.

oman
oman

ВЕЛИКА ЏАМИЈА СУЛТАНА КАБУСА МОЖЕ ДА ПРИМИ 25.000 ВЕРНИКА

Елем, прво смо отишли до Велике Џамије Султана Кабуса, у Новом Мускату. Завршена је 2001. године, и огромних је димензија. Некако је спокојна, и подсећа на џамије у Шпанији и Мароку, са својим вртовима и базенима. Може да прими 25.000 верника, а оно што је посебно занимљиво код тих верника што они нису ни сунити ни шиити, па чак ни алавити које знамо из Сирије, већ – ибадити. Сматра се да су ибадити чак и најстарија грана ислама, јер су се издвојили пре него што су се сунити и шиити посвађали.

Иако су најстарији, једни су од толерантнијих, кажу, најтолерантнији после алавита. Толеранција се види јер се у Оману, за разлику од многих других земаља, слободно могу градити и цркве и хиндуистички храмови. Свакако је Џамија Султана Кабуса највећа ибадитска џамија на свету, а имала је и највећи тепих икада саткан, међутим, данас је то тек други највећи тепих, после градње Велике Џамије Султана Заједа у Абу Дабију.

ОМИЉЕНО МЕСТО ЛОКАЛАЦА ЈЕ...

Ту је и величанствена Краљевска Опера (не каже се Султанска опера, јер султан је сам по себи краљ) од белог мермера из Караре, јер је Кабус био велики љубитељ опере уи музике, будући да је школован у Британији. На сунцу, заслепљује својим беласањем. Плажа Курум је омиљено место локалаца, али и купача, а локалне девојке у гимназијским униформама не дају се сликати, ни саме а поготово не са непознатим мушкарцима. Ухватили смо их „папарацо“.

СТАРИ МУСКАТ

Занимљиво је да је Мускат име које прилично добро познајете, јер се везује за мушкатни орашчић који је по граду добио име. Све то потиче од Португалаца и 16. века, када су Португалци били поморска суперсила и контролисали путеве зачина до Азије. Освојили су Мускат и Малаку, у Малезији, одакле су довозили орашчић у Европу и – ето имена преко „успутне станице“. Португалци су саградили и можне тврђаве у Мускату и Матри и држали из док их Османлије нису истерале (чак тамо су дошли, тако је!), да би се на крају Оманци сами ослободили свих. 

Оман је после тога био центар трговине зачинима и робљем, имајући кључно место као раскрсница трговине између Источне Африке и Индије. Омански султан је једно време боравио у Занзибару, јер је то била територија Омана, а цела та прича кулминира тиме да за разлику од Емирата, овде има пуно мулата (мелеза црнаца и белаца) и чистих Африканаца, потомака робова доведених из данашње Танзаније, Кеније и Мозамбика.

oman
oman

РЕМЕК-ДЕЛО ОМАНА

Елем, палата Ал-Алам је још једно ремек-дело смиреног оманског поглед ана свет и луксуз. Све савршено, естетски довршено и непретенциозно, ако иједна краљевска палата може бити непретенциозна. Иза ње, пружа се тврђава Ал-Џалали, на тамносмеђим литицама.

МАТРА

Бели балкони Матре подсећају на стрипове Корта Малтезеа и песме Рундека. Као да вас је неко одвео у колонијално доба, Индију или Занзибар. Плаво море и обала Индијског океана. Гледамо у правцу Гое и Бомбаја. Сук, односно пијаца у Матри, извор је свакојаких делиција и сувенира – сапуна од мошуса, шалова од Кашмира, индијске брзе хране. Цене делују повољно, али то је варка – 1 ријал је 300 динара. 

Кинеске копије ханџара, националног ножа и поноса, свуда су око нас. Идемо на чај од затара, мог омиљеног арапског зачина. Мачака има свуда, оне су највећи пријатељи. Мирне су и воле да се мазе. А када се мачке не плаше људи, значи да су људи питоми. И баш зато, Оман нам је освојио срца. Оаза мира и визуелне хармоније на лудом Арабијском полуострву.

Захваљујемо се Алегра Крстарењима на овој репортажи.

У ОМАНУ НЕМА СОЛИТЕРА

Навикли на сцене са Арабијског полуострва у којима доминирају дугачке шешчане плаже и равнице, праћене небодерима и архитектонским чудима, од Абу Дабија и Дубаија до Кувајта, Бахреина, Катара и Саудијске Арабије, изненади нас традиционални и каменим брдима назубљени Оман, најтрадиционалнија од земаља овог краја света.

ОК, најтрадиционалнија у смислу да не желе да граде нове, велике зграде. Наравно да је Саудијска Арабија строжија са својим законима, а пре реформи принца Мухамеда бин Салмана била је и најстрожија. Не говоримо о томе. Говоримо о томе да је у Оману све ново грађено на псеудотрационални начин. На пример, све нове зграде су 4, 6 или јаааако ретко, 8 спратова висе, све су коцкасте и са равним кровом, и све су обојене у бело. Нема солитера у чуда грађевинарства као у оближњим Емиратима. А то нас све доводи до човека званог…

oman
oman

СУЛТАН КАБУС

Када сам се ја родио, а то није било баш толико давно, није постојала држава Оман. Постојала је држава Мускат и Оман, а онда је 1970. године, када је ваш путописац имао пар месеци бебећег живота, Султан Кабус оборио с власти претходног султана, свог оца, уз помоћ војске и Велике Британије, променио име државе у само „Оман“, променио заставу додајући грб, белу и зелену пругу (раније је застава била чисто црвена), схватио је да је нафта велика прилика, и модернизовао је земљу. Саградио је велику зграду Краљевске опере, чији је велики љубитељ био. Живео је 50 година, и 2020. године се преселио на ахирет, без деце и уз један кратак и неплодан брак који је трајао свега три године. Његов контроверзни животни стил подигао је много прашине, али Кабус је био тај који је у историју ушао као отац модерног Омана.

Као султан, Кабус је спровео политику модернизације и електрификације (нису имали баш пуно струје пре њега) и окончао међународну изолацију Омана. Увео је телефон, и изградио школе, болнице и путеве (имали су само 10км пре њега). Његова владавина је довела до пораста животног стандарда и развоја у земљи, укидања ропства, краја Дофар побуне и проглашења устава Омана. Ропства? Па да. До пре неку годину ропство је било званично и у Мауританији, а овде говоримо о 1970. години. Увео је омански ријал (који вреди чак 2,50 евра) као званичну валуту, заменивши индијску рупију и (пазите ово!) талир Марије Терезије!

oman
oman

НАСЛЕЂЕ СУЛТАНА КАБУСА

Уз помоћ агенције „Алегра“ која нас је одвела на крстарење, пристали смо у оно што се у програму наводило као „Мускат“, односно, престоница Омана. Али, стварност је мало другачија. Заиста постоји „Велики Мускат“, који је спој три града – Старог Муската на истоку, затим старе престонице Матре, где пристају крузери, и Новог Муската који се протеже у равници западно од Матре. Нови Мускат је дело Султана Кабуса, који је закључио да се Мускат не може ширити у брда, већ у равници поред мора и пешчаних плажа.

Тако да смо се, и не знајући, договорили са таксистом да нас за 60€ провозају до свих знаменитости и кратко их објасне. Сви таксисти су носили беле абаје, и на глави капе које се зову кемм’ или кемме, а које имају разне обрубе, дезене и боје, иако су све беле. Кажу да се сваки дан носи друга капа, постоје свечане, а такође се по томе препознаје и ко је богатун  ако сиромах.

oman
oman

НАЈТОЛЕРАНТНИЈИ ПОСЛЕ АЛАВИТА

Елем, прво смо отишли до Велике Џамије Султана Кабуса, у Новом Мускату. Завршена је 2001. године, и огромних је димензија. Некако је спокојна, и подсећа на џамије у Шпанији и Мароку, са својим вртовима и базенима. Може да прими 25.000 верника, а оно што је посебно занимљиво код тих верника што они нису ни сунити ни шиити, па чак ни алавити које знамо из Сирије, већ – ибадити. Сматра се да су ибадити чак и најстарија грана ислама, јер су се издвојили пре него што су се сунити и шиити посвађали.

Иако су најстарији, једни су од толерантнијих, кажу, најтолерантнији после алавита. Толеранција се види јер се у Оману, за разлику од многих других земаља, слободно могу градити и цркве и хиндуистички храмови. Свакако је Џамија Султана Кабуса највећа ибадитска џамија на свету, а имала је и највећи тепих икада саткан, међутим, данас је то тек други највећи тепих, после градње Велике Џамије Султана Заједа у Абу Дабију.

КРАЉЕВСКА ОПЕРА

Ту је и величанствена Краљевска Опера (не каже се Султанска опера, јер султан је сам по себи краљ) од белог мермера из Караре, јер је Кабус био велики љубитељ опере уи музике, будући да је школован у Британији. На сунцу, заслепљује својим беласањем. Плажа Курум је омиљено место локалаца, али и купача, а локалне девојке у гимназијским униформама не дају се сликати, ни саме а поготово не са непознатим мушкарцима. Ухватили смо их „папарацо“.

СТАРИ МУСКАТ

Занимљиво је да је Мускат име које прилично добро познајете, јер се везује за мушкатни орашчић који је по граду добио име. Све то потиче од Португалаца и 16. века, када су Португалци били поморска суперсила и контролисали путеве зачина до Азије. Освојили су Мускат и Малаку, у Малезији, одакле су довозили орашчић у Европу и – ето имена преко „успутне станице“. Португалци су саградили и можне тврђаве у Мускату и Матри и држали из док их Османлије нису истерале (чак тамо су дошли, тако је!), да би се на крају Оманци сами ослободили свих. 

Оман је после тога био центар трговине зачинима и робљем, имајући кључно место као раскрсница трговине између Источне Африке и Индије. Омански султан је једно време боравио у Занзибару, јер је то била територија Омана, а цела та прича кулминира тиме да за разлику од Емирата, овде има пуно мулата (мелеза црнаца и белаца) и чистих Африканаца, потомака робова доведених из данашње Танзаније, Кеније и Мозамбика.

oman
oman

МАТРА

Елем, палата Ал-Алам је још једно ремек-дело смиреног оманског поглед ана свет и луксуз. Све савршено, естетски довршено и непретенциозно, ако иједна краљевска палата може бити непретенциозна. Иза ње, пружа се тврђава Ал-Џалали, на тамносмеђим литицама.

Бели балкони Матре подсећају на стрипове Корта Малтезеа и песме Рундека. Као да вас је неко одвео у колонијално доба, Индију или Занзибар. Плаво море и обала Индијског океана. Гледамо у правцу Гое и Бомбаја. Сук, односно пијаца у Матри, извор је свакојаких делиција и сувенира – сапуна од мошуса, шалова од Кашмира, индијске брзе хране. Цене делују повољно, али то је варка – 1 ријал је 300 динара. Кинеске копије ханџара, националног ножа и поноса, свуда су око нас. Идемо на чај од затара, мог омиљеног арапског зачина. Мачака има свуда, оне су највећи пријатељи. Мирне су и воле да се мазе. А када се мачке не плаше људи, значи да су људи питоми. И баш зато, Оман нам је освојио срца. Оаза мира и визуелне хармоније на лудом Арабијском полуострву.

Захваљујемо се Алегра Крстарењима на овој репортажи.

СВИђа вам се овај чланак? ПОДЕЛИте: