наполи

Напуљ

Напуљ је много леп и помало опасан

НАПУЉ ЈЕ СВЕ У ЈЕДНОМ

Многи су ми причали да је Напуљ један од најлепших, најузбудљивијих, најзабавнијих и најопаснијих градова Европе. Сваки од ових придева у суперлативу био је недвосмислено тачан. Идеалан град за летовање. Ако си у души авантуриста.

Напуљ
Стари торањ са сатом

КАКО ДОЋИ У НАПУЉ?

Тако пише на почетку сваке странице водича кад се заинтересујем за неку дестинацију, па сам прво „проџарао“ да видим шта и како, има ли шта јефтино донде, јер трајект Бар-Бари и аутобус до Напуља нису лоши, али лоw-цост ера је, мајкуму, сигурно има и нешто са крилима што вози тамо! Бинго! WizzAir лети из Пеште за Напуљ директно, а RyanAir из Пеште за Рим. Цена је драстично различита у летњим месецима у корист Рима па се одлучујем за ову опцију. После веселе нећи у хостелу поред станице Термини, ујутро воз, најспорији и најјефтинији могући, до Напуља. Воз који стигне за сат кошта око 30€, за два сата 20€, за три сата 10€. Сваки сат вожње више, 10€ више у џепу. 

Осећам се као да зарађујем возећи се. 1 пиво од 0.6 литара, Перони, је 1,50€, дакле, на сат времена зарадим по 7 пива. Статистика ми је у глави док су лепи пејзажи око мене. Но, чим дођеш на Napoli Centrale, видиш да си дошао на Југ Италије, где нису поента имигранти који су опасни, као у Милану или Ђенови, него Италијани. Добродошли у домовину тифоза Наполија, у домовину Каморе, врло опаке мафије, домовине пице и место где су најлепше и најбезобразније жене Италије!

Напуљ
Напуљ, поглед са замака Сант Елмо
Напуљ
Напуљ, замак Ст Елмо

НАПУЉ И НАЈСТАРИЈА ПИЦА НА СВЕТУ

Посетили смо најстарију пицерију на свету, порт алба из 1783 године. Веровали или не овај ресторан и даље одолева времену и примењује неке од најстаријих рецептура како би заджао квалитет и верне муштерије. Пожељно је унапред најавити ваш долазак како би нашли место за седење, како у башти тако и унутра. 

СМЕШТАЈ И ХОСТЕЛИ У НАПУЉ - У

Хостели у Напуљу су посебна прича. Скоро их и нема. Вероватно то има везе са поменутом Камором. Има један култни, Giovanni’s Hostel, и погађате, води га извесни Giovanni, ниски ћелави чикица са наочарима који третира хостел као интернат и јако је љубазан али је свима као ћале. Добро, и годиште је мог ћалета, али је посебно занимљиво како је фриендлy према младим женама: не вреди, Италијан је Италијан, мора да флертује и ако има 60 година и личи на оца сваке од ових девојака. Свира гитару, презире рок и поп, воли наполитанске народњаке, скупља људе на вечерама да не би ишли у град, јер је „опасно“ (није да није, али није баш толико), забрањује нам да мобилишемо људе да иду у град, преплаши све у хостелу па и кад их тајно замолиш да иду с тобом, они кажу, неееека, неее… Остаћу овде. 

Често прави пасту да части „укућане“. Штета за ову саботажу око излазака, напуљски изласци су једни од најзабавнијих у Европи и дефинитивно најзабавнији у Италији, много бољи од немуштог Милана где се после 11 сати сви разбеже а пре тога попили по два аперитива. Додатна саботажа је савет да се не иде у Quartieri Spagnoli, Шпанску Четврт, која је најопаснији део Напуља, али опет није толико опасан. Барем ако ниси розикаста пегава плавуша која говори холандски и иде сама са торбицом пуном iPodova и кредитних картица. За неких 20ак еврића по ноћи, сасвим пристојно место да упознаш гомилу сјајних људи с којима после идеш по граду и на цугање и на плаже.

Напуљ Палаззо Санфелице, зидан од 1724 до 1728
Палаззо Санфелице, зидан од 1724 до 1728

Обилазак Напуља

Док још не можеш ни да седнеш да отпочинеш, Ђованни ти да мапу и објасни надугачко и нашироко куда се иде и како. То после буде врло корисно, али је то већ први сусрет са наполитанским локалпатриотизмом који се граничи са национализмом. Јер до уједињења Италије они су били највећа италијанска држава, а имају и потпуно другачији језик, наполитански, који има сва могућа дупла слова. NNAPULITAN, тако се каже код њих, а однос је као српски и македонски или бугарски. Напуљ је најбољи, природа је најлепша, жене су најлепше, они једини знају како се живи, Северњаци су расисти и wuss-ови, ми смо измислили пицу, тамо сви раде и спавају, код нас је забава, итд. итд. Не дај Боже да споменеш Милано! Ту си страдао! Рим је како-тако, Венеција ајде-де, Сицилија је супер, као и све на југу, ал’ не д’о ти Бог да кажеш да си био у Милану, идеш у Милано, или, најгоре, погађаш, да ти се СВИЂА Милано. 

Ја сам се извукао на то да сам имао скоро годину дана девојку у Милану, па ми је опроштено што сам ишао тамо. Куку и леле. Знао сам да у свакој земљи има сукоба север-југ, исток-запад, али овако, баш не. Али, има смисла. Ово је права Италија, како сам ја замишљао. Кажу неке Бразилке, јао, па ово није Италија како смо ми мислили да јесте, ово ко Бразил или Аргентина! Рекох, е видиш, мени је егзотично јер не личи на аустроугарску равницу. Узане уличице, свуда смрад урина, сабласна атмосфера.

Напуљ
Напуљ, Жикица Милошевић

КОЛИКО ЈЕ ОПАСНО У ГРАДУ

Сецикесе на веспама, које хоће да ти отму торбице, џепароши, дилери дроге. Лучки град, где је лука, ту су курве и наркомани. Наркомани кад кризирају, не питају за веру и нацију него им треба пара да преживе дан, а ум им није баш најчистији, па нападају кога стугну, није зато што си странац. Али ако си плавкасти странац, можда мисле да си ‘Мерицано, па да си пун кеша, и ето белаја. Рекох свима, што год знате од италијанског, причајте, ако не знате, причајте шпански. Не дерите се по улици, не машите новцима, не дајте да се примети да сте странци ни где живите. Но, сцене су дивне. Мачке које спавају на веспама, руком исписана упозорења „Не заустављај ауто овде!“, све нижеразредно у односу на север Италије. 

Исти језик, али овде манири као у Тунису скоро. Сви су испред својих радњи. Многи те подозриво гледају. Шпагети и шунке висе испред радњи. Пије се гранита, што му је неки врло ситан лед са сирупом неког воћа, и јако је освежавајуће. Мини-пице свуда. Неки утисак контролисаног хаоса. Из ћошка искачу цркве невероватне лепоте. Графити који величају анархију и побуну против Рима. Свуда неки графити, и често се због закона против графита, улична уметност прави тако да се налепе прво празни плакати, па онда на њима се црта шта год пожелиш

напуљ
Напуљ графити
Наполи, мурал Тото е Паппино ди Тонио Круз, улица Санита 132 до 138
Наполи, мурал Тото е Паппино ди Тонио Круз, улица Санита 132 до 138
Наполи, Сан Генаро капија
Наполи, Сан Генаро капија

ГРАФИТИ СУ ЈЕДАН ОД ОБЕЛЕЖЈА НАПУЉА

Кад те полиција ухвати, ти кажеш, па нисам цртао по зиду него по папиру, само што је папир залепљен за зид, шта да радим. Постоје зграде које су исцртане коминистичким графитима, сквотови, бескућници нису чести јер је породични дух на југу Италије јак и постоји велика солидарност. Али, улични живот људи је врло антирежимски. Каже ми једна Аустралијанка, овде су сви онако, грунге, 90е су овде живе: од Нирване до Rage Against the Machine – ликови. Као да иза ћошка може да се чује Offspring. Ја размишљам и кажем: они су антирежимски. У земљи у којој је национална култура да се буде ушминкан, ти намерно будеш апа-трапа да покажеш како их не фермаш. 

То је као у Србији где су сви налик на навијаче или да су тек изашли из теретане, кад се обучеш као хипстер. хипстери су и настали у Америци као инат спортистима, штреберска контракултура сировинама. Овде је конракултура да будеш обучен врло ноншалантно. Сви пију пиво на трговима. То је лепо, придружеујемо се. У Србији би нас гледали као клошаре. Ево и нека црква где је настао, наводно, први балкон на свету.

УСКА УЛИЧИЦА У ИСТОРИЈСКОМ ЦЕНТРУ.

„The Vico del Fico al Purgatorio“ је уски пасаж који је обележен симболом Pulcinella. Glava koja stoji na betonskom stubu sa izraženo velikim nosem. Najčešće se figura uhvati za nos i poželi žeља. Исто тако смо и ми урадили а остаје само да видимо да ли ће се жеља испунити. Свакако ово је један од делова града које морате обићи.

Напуљ пулцинелла, pulcinella
Напуљ пулцинелла, pulcinella
пулцинелла и велики нос

НАПУЉ ГРАД КОЈИ УВЕК ИЗНЕНАДИ

Напуљ је био под Шпанцима дуго, па је њихов утицај велик. Највећи трг у целој Италији, Трг Плебисцита (када сусе придружили Италији, не знам да ли би сада) има са једне стране огромну цркву која је комбинација римског Пантеона и Храма Светог Петра), а преко пута је Краљевска палата са гомилом кипова шпанским краљевима. Врло занимљиво, колики је утицај Шпаније на њих. Тако се и осећају, тако се и понашају. Велелепни замак Castel Nuovo, или Нови Замак, личи на нешто што бисмо ми назвали старим, али је новији од старог, који је, погађаш, још старији. Овај је баш као из бајке, а онда дођен на море, и видиш и Везув у даљини, и променаду, и луксузне хотеле и Castel dell’ Ovo, Замак од Јајета, шта год то значило, на коме је Одисеј нешто радио са неком сиреном, надајмо се скаредно. Дивна променада, пут до плаже, плаже мале и пљаве, сви седе на стенама и љубакају се. Пуно пуно лепих девојака, и јесте, много их је више него на северу, где Италијанке, објективно, нису баш нешто. И лепо се окрећу за тобом, не избегавају контакт очима, смешкају се. Фино.

Галебови, море, ми седимо и пијемо Перони од 0.6 и кладимо се које је оствро преко пута, Капри, Проћида, Искија? Све цене у граду у Виа Толеду су мање него у Милану, овде ћу доћи да накупујем одеће ако будем икад имао толико. Овај Напуљ као аутлет. У Шпанској Четврти види се да је непацификована лудница, да су овде, за разлику од Шпаније, још активни џепароши и дилери дроге. Овде има и пуно малих ресторана, и пуно заставица Напуљског краљевства, које се звало, не питајте ме зашто, Краљевина Обеју Сицилија, иако ја нисам схватио где је она друга, осим ако то није сам Напуљ са комшилуком.

ИЗЛАЗАК У ГРАД

Колоплет уличица Старог града поред хостела је сјајан за изласке. Кафића колико хоћеш. Само су сви љубазнији него у Шпанији и жене су лепше и више флертују. Одмах размењују телефоне и Facebook налоге. На Тргу Bellini седе стотине људи. Марихуана није легална као у Шпанији, али њима као да јесте. У сваком кафићу и киоски можеш купити пиво по flat цени од 1,50 евра и тачка, носиш га. Ако седнеш, е то је већ мало више. Сјајне методе! Седамо негде међу масу. Сваки пут упознајемо друге људе, већ имамо не знамо колико другара. 

Долази једна прелепа девојка да дели леткиће за свирку Manu Chaoa. Свирка је баш оно вече кад ја одлазим. Гррр. Има мајицу на руском. Ја је питам, да ли знаш да имаш мајицу на руском, а она ће: е па немам појма, данас сам купила. Кажем ја, хоћеш да ти кажем шта пише на ћирилици? Пирсингованим осмехом каже, хоћу. Ја кренем прстом да пратим линији слова и као, овде ти пише Москва… и она се насмешено приближи да ми прст додирне њено тело, и каже, настави. И ја се смешкам и идем редом, кажипрстом преко груди, спомака, до каиша. И кажем, то је то. Она се насмеје, и каже, је л’ тако? Е, а ја сад одох да делим леткиће, видимо се после.

КАКО СЕ СВЕ ЗАВРШИЛО

Нисмо се видели у хаосу напуљског изласка. Аргентинац поред мене запањен и отворених уста: па ово је у Буеносу потпуни зицер! Ја рекох, еее, и код нас је зицер, али у Напуљу, домовини лепих, дрских и лудих жена – није!

Налећемо на девојке које славе рођендан и стављају огромну торту на хаубу неког аута. Ауто не вришти, она кежу, е добро је! Ту ћемо јести! Нема аларма! Одакле сте момци? Из Аргентине и Србије! Е супер, ајд по парче уз пиво! Весеље и смејање до 5 ујутру. Настаје фрка и полиција долази, маса се скупља. Поред нас неки ћелави и набилдовани у атлет-мајицама, тетовирани. Речено ми је да је то униформа дилера дроге у Напуљу. Аргентинац, на моју панику, пита њих шта се дешава, на шпанском. Дилер презриво каже, шта те брига шта се дешава. Ја га повлачим за руку и на италијанском кажем дилеру, извини, мој другар је гост из Аргентине, неискусан је. 

Дилер ће на то са извијеним осмехом: боље му је да не буде неискусан у Напуљу. Ја објасним Аргентинцу да су људи очигледно дилери и кримоси. Каже он, али код нас у Буеносу пла људи тако изгледа. Ја кажем, и код нас, али генерално у свету то означава човека са оне стране закона. Враћамо се обазриво кроз вијугаве уличице пуне урина у хостел, гледајући иза себе и око себе да нас неко није запамтио и да нас неко не нападне. Узбудљиво, и језиво. Напуљ. Још једно вече је завршено, устаћемо у 12ч па на неку плажу. То је одмор. На граници жилета.

ЗАШТО ЈЕ МАРАДОНА СИМБОЛ НАПОЛИЈА

Одговор на то питање је врло једноставно, зато што је имао најбољу каријиеру носећи дрес Наполија. Освојио је две титуле првака Италије и један Куп УЕФА. Свуда по Наполију видећете његове мурале, поруке и одушевљења. И данас пале свеће и жале за фудбалском легендом. Постоји један посебан део који је посвећен овом фудбалском великану где је све у бојама дреса Наполија и његовог заштитног броја 10. 

Напуљ Марадона
Марадона као икона и Владимир Цветковић
Напуљ, Марадона као симбол
Марадона као светац

СВИђа вам се овај чланак? ПОДЕЛИте: