La Valeta APPENA ARRIVATO
LA VALETA
Neobična vrućina i vlažnost zapahnula nas je kad smo sleteli na Aerodrom Malta. Baš tako, Aerodrom Malta, džaba sam ga tražio po kao Valeta ili La Valeta. Ostrvo veličine subotičke opštine i ne može baš da imenuje aerodrom nekako dugojačije, jer je u centru svega blizu svega. Opa! Posle kišurine u Italiji i Srbiji pre toga, eto sunca, možda bude i kupanja (biće). Fino. Afrika je blizu, očigledno, južnije sam od Tunisa, glavnog grada istoimene zemlje. „Appena arrivato?“, pitaju službenici na ulazu u zgradu, jer po običaju RyanAira, imaš da ispešačiš po pisti malko, to je low-cost. „Appena arrivato!“, spremno kažem ja, tj. potvrđujem da sam „tek stigao“. Tek što sam došao a već mi se obraćaju na italijanskom? Zar nije engleski zvanični jezik? Jeste ali italijanskih turista kanda ima više. „Imate li šengensku vizu?“ E to me niko nije pitao već 12 godina i nadam se da i neće! „Pa ne treba mi.“. „Oh, izvinite!“.
Dom malteških vitezova
„Molim jednu dnevnu kartu“, kažem ulazeći u autobus sa leve strane, dok se čudim kako vozač vozi na desnoj. Posle će mi biti čudno kako kod nas obrnuto. Za par dana čovekov mozak se navikne. Čudna elastičnost. „Nemam, aparat se pokvario.“, kaže šofer. „Pa kako ćemo onda?“ „Dečko, ja moram ići u određeno vreme, a ako ne radi mašina za karte, onda se svi vozite džabe!“. Jao, volim kada ovako počne dan! Izlazim ispod palmi, posle 15 minuta na mestu na kome sam mislio da se nalazi La Valeta. Ali ovde su svi gradovi povezani i ovo je Florijana.
Iza zidina počinje La Valeta, koja je dobila ime po nekom La Valetu, kao što je Florijana dobila ime po nekom Florijaniju. Vitezovi i gradovi po njima. Dom Malteških vitezova, s pravom, svakom po jedan gradić. Tritonska fontana u centru autobuskog stajališta, i Hotel Phoenicia, da nas podseti da su Maltežani uglavnom potomci Feničana, isto kao i Libanci. I hrišćani su, isto kao i 40% Libanaca. Vatreni katolici.
LA VALETA i zidine koje kriju tajne
Kad prođeš gradske zidine, debele kao one u Petrovaradinu, recimo, a i sličnog zvezdastog oblika, ulaziš u hrpu ljudi svih boja i rasa i u glavnu ulicu. Ulicu Republike (Triq ir-Repubblika), gde možeš videti napore da se preko puta jedne od najlepših građevina Valete, sa zelenim balkonima i patiniranim fasadama, napravi moderni tržni centar koji će se nekako uklopiti u starinski grad. Srećno im bilo. Stao sam pored kuće sa zelenim balkonima. Savršena je. Ne samo da je bezvemenska, nego i bezmestna (sa T). Izgleda tako da može biti i negde u Britaniji i u Španiji i u Africi i u Indiji i ko zna gde. A opet, na suncu juga deluje vedro i ofucano, taman koliko treba. Malo ispred, Wembley Store! Tišična britanska prodavncia sa zelenim drvenim oplatama. Ipak je Malta pala pod britansku vlast 1814. i bila verna kolonija do 1964. tj. celih 150 godina, dok se nije otcepila a posle i proglasila republikom. Britanski uticaj na svakom ćošku. Daje neki lep kolonijalni šmek.
LA VALETA i zidine koje kriju tajne
U hostelu, mediteranska laid back atmosfera, baš ih sve briga, sve je otvoreno, dvorište kao arapsko, u centru grada, male radnjice rade kad im se ćefne, hipermarket ima 1 i to pored aerodroma i ništa više. Kao Srbija 1978. godine. Ovde je mesto gde se rodio Korto Malteze. Hugo Prat je stvarno morao biti ovako isto uzbuđen lepotom mesta da bi svog kul junaka smestio na Maltu. Taman kad sam mislio da sam video sve i svašta u Evropi i da me ništa ne može uzbuditi kao Bliski Istok i tako nešto, onda se pojavi Malta! Sjajno. Kao da si već u severnoj Africi. Kao da si već na Bliskom Istoku. a opet, kao da su u najšpanskijoj Španiji i najitalijanskoj Italiji, sa svim svecima i crkvama koje imaju nadrealnu veličinu.
I ljudi nedeljom ujutru pune crkve, u 5 popodne je sve prazno a crkve pune itd. Devojke u crkvama kao na svadbu da idu, minići, kao u Srbiji… ali je sve puno. Nije ovde baš laicizacija došla tako snažno. Mada moj saputnik Irac stalno dobacuje da se „ribe oblače kao sluts, sluts…“, rekoh, dođi u Srbiju. Kaže, bio sam, isto ko ovde. Šta da radimo, Irski Brate. Idemo u grad. Palme, zidine, žuti kamen, žuti kamen, balkoni, natpisi Bog je veliki na engleskom, klub za boćanje.
sada znam zašto mnogi odoše na maltu
Prolazim ulicom, a prilazi mi apsolutno najlepša devojka viđena u proteklih… dosta. Kaže, jesi li za jednu malu prezentaciju? Ma ne mogu, putovao sam 24č i ofucan sam kao mačak posle februarske noći, idem u hostel. Neee, moram da ti pokažem nešto! Eto, zove se Dona i predstaviće mi kreme i čuda. Macka me kremicama za posle brijanja, protiv podočnjaka itd, po vratu i bradi i po licu i rukama, i smeška se i nežno mi naglašava da mogu da prođem kao Maltežanin jerbo sam crnpurast i imam masnu kožu. Kaže, odakle si? Iz Srbije, sele. Kaže, jao, pa znam ja nekoliko drugarica koje su se udale za Srbe ovde. E znaš šta, Dona, i ja znam nekoliko svojih drugara koji su oženili Maltežanke, a sad mi je nekako jasno i zašto! Jasno ću da ti kažem da bih te priupitao da me doveka mackaš kremicama ako želiš. Trep trep, i reče ona meni cenu, a ja ipak rekoh, nemam mesta u ručnom prtljagu a i nemam baš para iskreno. Ali upamtio sam zašto mnogi odoše na Maltu.
evo gde je najlepše
Panorame drugih gradova preko puta. Koji je koji? Čekaj na mapi da vidimo: Senglea, Vitorioza, Konspikua, sve italijanska imena. A jezik kojim govore je zapravo arapski dijalekt sa mnogo italijanskih reči i malo engleskog. Prva misao mi je da bi ovako severna Afrika izgledala da su ostali hrišćani. I Bliski Istok bi ovako izgledao. Od svega najviše liči na Liban. A Liban je strava. Svi su maleni i crni uglavnom, i da, istina je da bi žene Arapa bile ovako lepe da im vidimo kose, lice i tela. Video sam to kod egipatskih i libanskih hrišćanki. Koliko egzotike. La Valeta ima crvene telefonske govornice, kao u Britaniji. Ima plave svetiljke ispred policijskih stanica, kao nekada u Britaniji. Britanci su se promenili, Maltežani nisu. Mada, između sebe govore isključivo malteški, koji čudno liči na srpski kad se napiše. Ali u prodavnicama cene izgovaraju na engleskom, blabla-tu juroz fifti- blabla. Neverovatno.
Na zidinama je najlepše. Najlepši pogled na sve, na Palatu Majstora Malteških vitezova, na Katedralu i kućice sa balkonima, na plavo more, na Slimu preko puta gde je sve novo kao u Monte Karlu i gde su hotelčine i soliterčine. Žuto i plavo, nigde zelenog. Drvo jedva da nađeš, trave skoro nigde. Kažu da je dete jednog našeg gastarbajtera na Malti došlo u Srbiju i povikalo, jaooo, koliko trave! Zelenilo! Šta će dete, začudilo se. Meni ne nedostaje zelenilo ovde, kažem Ircu. Dosta je i ova lepota mora, zidina, ribljih restorana, plaža i poneke palmice gdigdi.
Još fotografija sa ovog putovanja pogledajte u galeriji ispod:
