la valeta

Ла Валета

Почетак Африке

Ла Валета АППЕНА АРРИВАТО

ЛА ВАЛЕТА

Необична врућина и влажност запахнула нас је кад смо слетели на Аеродром Малта. Баш тако, Аеродром Малта, џаба сам га тражио по као Валета или Ла Валета. Острво величине суботичке општине и не може баш да именује аеродром некако дугојачије, јер је у центру свега близу свега. Опа! После кишурине у Италији и Србији пре тога, ето сунца, можда буде и купања (биће). Фино. Африка је близу, очигледно, јужније сам од Туниса, главног града истоимене земље. „Appena arrivato?“, питају службеници на улазу у зграду, јер по обичају RyanAira, имаш да испешачиш по писти малко, то је лоw-цост. „Appena arrivato!“, спремно кажем ја, тј. потврђујем да сам „тек стигао“. Тек што сам дошао а већ ми се обраћају на италијанском? Зар није енглески званични језик? Јесте али италијанских туриста канда има више. „Имате ли шенгенску визу?“ Е то ме нико није питао већ 12 година и надам се да и неће! „Па не треба ми.“. „Ох, извините!“.

Valleta-castle
Valleta-castle

Дом малтешких витезова

„Молим једну дневну карту“, кажем улазећи у аутобус са леве стране, док се чудим како возач вози на десној. После ће ми бити чудно како код нас обрнуто. За пар дана човеков мозак се навикне. Чудна еластичност. „Немам, апарат се покварио.“, каже шофер. „Па како ћемо онда?“ „Дечко, ја морам ићи у одређено време, а ако не ради машина за карте, онда се сви возите џабе!“. Јао, волим када овако почне дан! Излазим испод палми, после 15 минута на месту на коме сам мислио да се налази Ла Валета. Али овде су сви градови повезани и ово је Флоријана. 

Иза зидина почиње Ла Валета, која је добила име по неком Ла Валету, као што је Флоријана добила име по неком Флоријанију. Витезови и градови по њима. Дом Малтешких витезова, с правом, сваком по један градић. Тритонска фонтана у центру аутобуског стајалишта, и Хотел Пхоенициа, да нас подсети да су Малтежани углавном потомци Феничана, исто као и Либанци. И хришћани су, исто као и 40% Либанаца. Ватрени католици.

la valeta
la valeta

ЛА ВАЛЕТА и зидине које крију тајне

Кад прођеш градске зидине, дебеле као оне у Петроварадину, рецимо, а и сличног звездастог облика, улазиш у хрпу људи свих боја и раса и у главну улицу. Улицу Републике (Triq ir-Repubblika), где можеш видети напоре да се преко пута једне од најлепших грађевина Валете, са зеленим балконима и патинираним фасадама, направи модерни тржни центар који ће се некако уклопити у старински град. Срећно им било. Стао сам поред куће са зеленим балконима. Савршена је. Не само да је безвеменска, него и безместна (са Т). Изгледа тако да може бити и негде у Британији и у Шпанији и у Африци и у Индији и ко зна где. А опет, на сунцу југа делује ведро и офуцано, таман колико треба. Мало испред, Wembley Store! Тишична британска продавнциа са зеленим дрвеним оплатама. Ипак је Малта пала под британску власт 1814. и била верна колонија до 1964. тј. целих 150 година, док се није отцепила а после и прогласила републиком. Британски утицај на сваком ћошку. Даје неки леп колонијални шмек. 

ЛА ВАЛЕТА и зидине које крију тајне

У хостелу, медитеранска laid back атмосфера, баш их све брига, све је отворено,  двориште као арапско, у центру града, мале радњице раде кад им се ћефне, хипермаркет има 1 и то поред аеродрома и ништа више. Као Србија 1978. године. Овде је место где се родио Корто Малтезе. Хуго Прат је стварно морао бити овако исто узбуђен лепотом места да би свог кул јунака сместио на Малту. Таман кад сам мислио да сам видео све и свашта у Европи и да ме ништа не може узбудити као Блиски Исток и тако нешто, онда се појави Малта! Сјајно. Као да си већ у северној Африци. Као да си већ на Блиском Истоку. а опет, као да су у најшпанскијој Шпанији и најиталијанској Италији, са свим свецима и црквама које имају надреалну величину. 

И људи недељом ујутру пуне цркве, у 5 поподне је све празно а цркве пуне итд. Девојке у црквама као на свадбу да иду, минићи, као у Србији… али је све пуно. Није овде баш лаицизација дошла тако снажно. Мада мој сапутник Ирац стално добацује да се „рибе облаче као sluts, sluts…“, рекох, дођи у Србију. Каже, био сам, исто ко овде. Шта да радимо, Ирски Брате. Идемо у град. Палме, зидине, жути камен, жути камен, балкони, натписи Бог је велики на енглеском, клуб за боћање. 

 

сада знам зашто многи одоше на малту

Пролазим улицом, а прилази ми апсолутно најлепша девојка виђена у протеклих… доста. Каже, јеси ли за једну малу презентацију? Ма не могу, путовао сам 24ч и офуцан сам као мачак после фебруарске ноћи, идем у хостел. Неее, морам да ти покажем нешто! Ето, зове се Дона и представиће ми креме и чуда. Мацка ме кремицама за после бријања, против подочњака итд, по врату и бради и по лицу и рукама, и смешка се и нежно ми наглашава да могу да прођем као Малтежанин јербо сам црнпураст и имам масну кожу. Каже, одакле си? Из Србије, селе. Каже, јао, па знам ја неколико другарица које су се удале за Србе овде. Е знаш шта, Дона, и ја знам неколико својих другара који су оженили Малтежанке, а сад ми је некако јасно и зашто! Јасно ћу да ти кажем да бих те приупитао да ме довека мацкаш кремицама ако желиш. Треп треп, и рече она мени цену, а ја ипак рекох, немам места у ручном пртљагу а и немам баш пара искрено. Али упамтио сам зашто многи одоше на Малту.

ево где је најлепше

Панораме других градова преко пута. Који је који? Чекај на мапи да видимо: Сенглеа, Виториоза, Конспикуа, све италијанска имена. А језик којим говоре је заправо арапски дијалект са много италијанских речи и мало енглеског. Прва мисао ми је да би овако северна Африка изгледала да су остали хришћани. И Блиски Исток би овако изгледао. Од свега највише личи на Либан. А Либан је страва. Сви су малени и црни углавном, и да, истина је да би жене Арапа биле овако лепе да им видимо косе, лице и тела. Видео сам то код египатских и либанских хришћанки. Колико егзотике. Ла Валета има црвене телефонске говорнице, као у Британији. Има плаве светиљке испред полицијских станица, као некада у Британији. Британци су се променили, Малтежани нису. Мада, између себе говоре искључиво малтешки, који чудно личи на српски кад се напише. Али у продавницама цене изговарају на енглеском, блабла-ту јуроз фифти- блабла. Невероватно.

 

На зидинама је најлепше. Најлепши поглед на све, на Палату Мајстора Малтешких витезова, на Катедралу и кућице са балконима, на плаво море, на Слиму преко пута где је све ново као у Монте Карлу и где су хотелчине и солитерчине. Жуто и плаво, нигде зеленог. Дрво једва да нађеш, траве скоро нигде. Кажу да је дете једног нашег гастарбајтера на Малти дошло у Србију и повикало, јаооо, колико траве! Зеленило! Шта ће дете, зачудило се. Мени не недостаје зеленило овде, кажем Ирцу. Доста је и ова лепота мора, зидина, рибљих ресторана, плажа и понеке палмице гдигди.

la valeta
la valeta

СВИђа вам се овај чланак? ПОДЕЛИте: