Tel Aviv – Jafa
JAFA
„Bio si u Jafi? Jesi li jeo Jafa keks?“. Kao da su se svi dogovorili da me ovo pitaju, kao da je bila neka skrivena kamera. Nisam. I ne znaju baš najbolje šta je Jafa keks. Jaffa Cakes je nastao od jafa narandži koje su se gajile u okolini grada i koje su nemački kolonisti tako brendirali u vreme Britanske Palestine. Jaffa Cakes je nastao u UK pre nego što je došao u Crvenku. Ali, da se vratimo u Jafu, to jest, kako Jevreji kažu, “Jaffo”.
Zanimljivo je da je grad bio toliko tipično arapski da su ga Britanci tokom ideje o particiji Palestine na arapski i jevrejski deo predvideli kao deo arapske države, kao izolovanu enklavu. Ništa od toga. Danas je on deo grada koji se zvanično zove Tel Aviv-Jafa i sastoji se od ova dva spojena grada. Dobio je ime po Jafetu, trećem Nojinom sinu, jer ga je on sagradio posle Potopa.
prolećno brdo
Jafa je bila poznata luka i bila je u izraelskim, sirijskim, persijskim, vavilonskim i raznim drugim rukama tokom starog veka. Ovde su dopremana kedrova drva za Drugi jerusalimski hram. Kasnije su došli Rimljani, Vizantinci, Arapi, krstaši i Turci, čiji se uticaj i danas vidi u Jafi. Zanimljivo da su grad osvajali Saladin i Ričard Lavlje Srce, isti onaj što se družio sa Robinom Hudom. Iz nekog suludog razloga, Napoleon je izvršio pokolj ratnih zarobljenika Turaka kad je 1799. godine osvojio Jafu.
Početkom 20. veka Jevreji iz Evrope naseljavaju ovu oblast i biraju peščanu obalu pored Jafe da naprave novi grad, koji su nazvali Tel Aviv (Prolećno brdo).
Jafa - i dalje najlepši grad za turiste
Pošto su Arapi često pravili nerede i pogrome nad Jevrejima (zato su se i u Haifi preselili uz brdo, kao Srbi od Turaka kod nas), Jevreji odlučuju da se isele u kompaktan Tel Aviv i uskoro on postaje veći grad od Jafe. No, Jafa ostaje najlepši grad za turiste, nezavisno od religijskih afilijacija u celom Izraelu, uz Akru i Jerusalim, dakako. U Jafi, kada se sa mora popnete uz zidine od oker kamena, vijugate savršeno sređenim uličicama, gde su kućice, ateljei, negde izviri neki kafić, negde neki muzej. Sve je kao sa razglednice.
stara jafa
Stara Jafa je mesto iz najklasičnijih turističkih prospekata. Najupečatljivije su crkve, i to Crkva Svetog Petra, pod palmama, ispod kristalno plavog neba, nad mediteranskim plavetnilom. Toliko je tipično katolička da biste je lako smestili u Kolumbiju ili neku bivšu špansku koloniju. Kažu da je ovde boravio i Napoleon (potpuno je neverovatno da je, kada putujete od Litvanije i Moskve do Egipta i Izraela, da ne govorimo o Vaterlou, svuda bio Napoleon). Crkva je iz 19. veka, a sagrađena je u vreme otvaranja Svete zemlje Evropljanima, kada je Turcima zafalilo para, pa su počeli da izdaju bogatim hrišćanima dozvole za gradnju kojekakvih društava i crkvi, što fundamentalisti nisu oprostili Osmanlijama.
izraelci u jafu dolaze samo danju
Najviše ih ima u Vitlejemu, Nazaretu i naravno, Jerusalimu, ali ni Jafa nije bila izuzetak.
Crkva je građena na mestu stare krstaške tvrđave. Simpatičan je orijentir i Sahat-kula i Al-Bahr ili kao što joj ime kaže, Morska džamija. Iako se nama, turistima, jako dopala Stara Jafa, Izraelci vole da dođu u Jafu samo danju, jer je divan pogled sa zidina Starog grada na Tel Aviv i skajlajn i plaže ovog velegrada. Noću kažu da ima možda i najviše droge i nasilja u celom Izraelu.
