Обала Излазећег Сунца
ХУА ХИН
Скрајнута од очију туриста, иако централна, тајландска Обала Излазећег Сунца јесте место мира и спокоја, дугих пешчаних плажа, храмова и краљевских палата. То је један од оних бисера који се ретко откривају масовним туристима, али који чекају да буду откривени, да са њих буде одувана прашина, што ми сада чинимо.
Тајланд у свачијем срцу оставља различите и веома сликовите асоцијације, везане за песме, филмове, звуке, мирисе и укусе које као да смо давно некада сањали, а сада смо се пробудили у том сну. Непознати део земље, барем за већину туриста, чини оно што се у последње време назива Обалом Излазећег Сунца. То је област директно преко птута Патаје, на обалама Тајландског залива, на путу од Бангкока до живописне и добрано развијене ривијере југа, где доминирају фотогенични Ко Самуи и остала острва.
мир плажа, зеленило и дивљина
Равница, поља пиринча, стабла банана, палме и зеленило које просто „боде очи“, у склопу са плаветнилом неба које као да је бескрајно. Планине које као да „случајно“ израњају из равнице и поново се у њој губе. Зеленило је нестварно, и по тој загаситости се може јасно знати да нисте у Европи; да сте у Тропима. Само Тропи имају овако невероватну боју вегетације и овако дивље промене ћуди. Од мирног, лешкарећег устајалог ваздуха, до дивљих пљускова, тајфуна и осталих „смицалица“ којима се Рај претвара у Пакао, и то све на Земљи, у размаку од неколико дана. Tо је регион који убрзано буја у развоју Тајланда, а који је некако у умовима странаца био некако „скрајнут“ због егзотичних летовалишта на Адаманском мору и оних на југу Тајландског залива. Но, Тајланђанима је овај крај итекако познат. Већ стотинама година ово је дом аристократији, краљевској породици и добростојећим грађанима Бангкока.
Једноставно, довољно је био близу да се до њега може доћи возом. Данас је довољно близу да се за неколико сати може стићи аутом. И обичном банконшком плебсу Хуа Хин није непознат, будући да је ово практично прво место на које се стиже из вреве Бангкока да би се осетио мир плажа, зеленило и, макар остаци, дивљине, која вреба на сваком кораку.
сви краљеви тајланда узимају име рама
У 20. веку, када људи широм света постају свесни значаја одмора за здравље, и физичко и духовно, плаже постају популарне. Па тако се то десило и на Тајланду. Mонарси су имали извесну традицију пријема европских утицаја без падања под директну власт европских колонијалних сила. Елем, 1921. године се Принц Пурачатра, који је био постављен на чело Државних Тајландских железница, одлучио да направи пругу од Бангкока до плаже и да на плажи сагради Railway Hotel (Пружни Хотел), који је служио за одмор еминентних становника Бангкока.
И сам краљ Рама VII (Праџадипок по правом имену – сви краљеви Тајланда узимају име Рама када дођу на престо) је место толико заволео. А како и не би. Плаже су спектакуларне, па је на том месту саградио и своју палату, летњу и од дрвета, разнобојну и прозрачну. Она се данас налази на прекрасном месту поред дивних плажа, и изгледа необично скромно за европске услове. Но, савршена је за азијске! Начињена је готово као сојеница, у традиционалном тајском стилу: због честих поплава куће овде имају „ноге“ и не почињу директно од земље, па стога и сама палата „не жели да ризикује превише“.
палата далеко од брига
С обзиром на тајфуне које смо видели или чије смо дејство видели, није неосновано тако градити куће и палате. Палата је названа Ванг Клај Канг Вон, или у преводу „Палата Далеко од Брига“. Данас представља велики понос и дику Тајланђана који су расположени да вам објасне сваки елемент живота краљевске породице, њихове политичке састанке са европским лидерима и њихове политичке мудролије којима су сачували Сијам да не доживи судбину Камбоџе или Бурме. Палата је веома прозрачна и омогућава вазудху да циркулише, а то је, верујте, у клими Индокине од круцијалне важности. Једна од ствари на коју морате да се навикнете у југоисточној Азији осим високе температура, је и велика влажност, која вас за неколико минута учини потпуно мокрим.
У доба када краљеви и краљице нису имали никакву шансу да се носе недолично разодевени, добра циркулација ваздуха спасавала је сваку усобу, а нарочито оне плаве крви, непријатности од превелике врућине. До 2006. је палата била и стална резиденција краља. Али је његово нарушено здравље присилило тајландског монарха да се врати у Бангкок, ужурбан и пренасељен за његов укус. Било како било, краљ је када смо ми били у комплексу палате био баш у палати, па је нисмо стигли обићи изнутра. Мора се признати и да је Тајланд веома озбиљно схватио сигурност монарха, јер су мере безбедности изузетне.
хуа хин - тајландски беверли хилс
У сваком случају, краљевска породица је дошла прва а следили су и они нижег ранга. Принц Кром Пра Наресворарит даје плажи име Хуа Хин. Од плаже ће и цело насеље преузети име, а сва насеља на прузи од Бангкока према југу нагло ће се прославити после II Светског рата као летовалишта, док ће Хуа Хин, новоосновани „бумтаун“, постати први и највећи тајландски ризорт. Због малог броја странаца у поређењу са осталим ризортима и због популарности међу тајландском елитом, ову ривијеру често називају „Тајландским Беверли Хилсом“ – вероватно због великог броја викендица и вила имућних грађана Бангкока. Наравно, углавном је то у периоду када није монсун, а монсун је овде од маја до октобра: осталих разлика нема, јер је целе године температура између 30 и 40 степени Целзијуса.
ноћни живот у хуа хину
У Хуа Хину, осим дугих плажа, могуће је видети и неколико посебних атракција. Ту је најлепша железничка станица на Тајланду, сва од црвеног и жутог дрвета, а праћена је и краљевским павиљоном који изазива мало чуђење, пошто није баш најјасније шта би краљ радио на прузи. Свеједно, у Азији је због градње дрветом врло тешко проценити старост неке грађевине, и лако смо могли поверовати да је стар неколико векова: подједнако је леп.
Ноћни живот се своди на барове и ноћне клубове који су скромни и рано се затварају. Близина краљевске палате по аутоматизму значи да је немогуће срести го-го клубове, ноћне играчице, „нагу забаву“ и остале „скаредне чари“ које се често повезују са ноћима у овом крају света. Уместо тога, ту је ноћна тржница која омогућава један део забаве који нисте имали код куће. Погледајте само који се све артикли продају и све ће вам бити јасно. На другом сте континенту, где се једу скакавци и шкорпије, где је мода другачија, а мириси и укуси сасвим различити.
