DSCN9933

ГЕРНИКА

Разорени град 1937-ме

Е сад нешто што сви знамо: Герника. То је један градић, који је био стара престоница Баскије. Грачаница баскијска, Европа. Или како већ.

И пошто су овде најлуђи Баски од свих на свету, они су били против Франка, који је хтео да укине све језике осим шпанског кад победи. Франко је сам по себи био у најмању руку контрадикторна личност, јер ни његов матерњи језик није био шпански, него галицијски. Али и њега је укинуо. Укинуо је језик којим је разговарао са мајком и оцем, па како неће баскијски. Франку су ови посебно ишли на живац, па је одлучио да их мало избомбардује да би их научио памети. Познато је да кад побијеш људе, они се науче памети. Нарочито они мртви више неће урадити ништа против тебе.

ЛУКАВИ ПРОДАВЦИ

А пошто није имао авијацију, он позове Луфтвафе да се мало вежбају, а ови се баш увежбали за Лондон и Ротердам и Београд: побише пола града и сравнише га. Наравно да је срадање цивила у тој мери било шокантно пред Други Светски рат. Нису још људи знали шта се спрема. Пикасо је бесан к’о рис. Направио је слику великих димензија, назвао је Герника и изложио у Паризу на Светској изложби. Сад је у Мадриду у Музеју Краљице Софије. Овде су направили копију од плочица и ставили је у неку забиту улицу. Улазимо у продавницу. Каже продавац „Bienvenidos! Ongi etorri!“, „Како?“, рекох ја. „Ongi etorri!“. „А шта ти то значи?“, „Добродошли, на баскијском!“, показује он насмејан на натпис поред касе. Аха, васпитна улога продавца. Шири културу.  сам.

ШИРИМО КУЛТУРУ И МОДУ

Ми пробамо тамо неке капе баскијске. Народна ношња. Не знамо како се носе. Неке береткице са оним малим дршком на врху. Један од нас ставља војнички. Продавац дотрчава и виче, „Неее, није бре ово милитари капа, ово иде спљоштено!“ и спљеска му капу на главу. ОК, купимо сувенире. Каже он, „Gracias! Eskerrik asko!“. „Како? Ааа, ОК, схватио сам.“ Опет он се насмеје и покаже прстом на текст поред пулта. Важи, научио сам.

ГЕРИНКА КАО БЛАКАН

Свуд су скинули шпанске заставе. Изгребали су сличице шпанских застава на таблама где год су могли. Личи ми на Балкан. Све разумем. На средини трга игра се фудбал. Две екипе су, наравно, у зеленим и црвеним дресовима (то су две боје Баскије). На сваком дресу стоји мапа Велике Баскије и неки натпис, у стилу „Сви Баски у једној држави!“. Иста сличица мапе Великобаскијске Републике познате и као Еускал Херриа стоји и на оближњој згради. Уз заставу Палестине и Хамаса. Видимо да се бунтовници међусобно подржавају, вера је мање битна. Мало је надреално. Још је надреалније када покушавам да заподенем разговор у ресторану о бомбардовању Гернике. Конобарица ми објашњава и показује где су се деца из школе крила, у којим тунелима и складиштима. 

ГЕРИНКА ЈЕ ГРАД КОЈИ СЕ ПОВРАТИО

Један деда ми прилази и каже: „Ја сам преживели!“. Устаје и други и каже: „И ја!“. Започиње разговор између нас: „Имао сам 7 година, ишао сам у 1. разред“, каже први. Други се убацује: „Ја сам имао 8“. „Јесте, ти си ишао у 2. разред, био си учионица до мене кад смо истрчали напоље. Ове комшије не мрзим толико, ал’ што се па ти сад мешаш у то, тебе ћу да мрзим још више! Најбешњи град са најпријатнијим житељима које смо срели. Питамо их, ко је бомбардовао, како (иако знамо). Деда дрекне: „Неемци! Нееемциии!“. Бесан је на Немце и сада, са 100 година. Разумем, то је као код нас на Балкану. ‘Ајд што смо се ми побили, ове комшије не мрзим толико, ал’ што се па ти сад мешаш у то, тебе ћу да мрзим још више! Најбешњи град са најпријатнијим житељима које смо срели.

СВИђа вам се овај чланак? ПОДЕЛИте: