FES
Fes je najmarokanskiji od svih marokanskih gradova i nekako najtipičniji od svih. Ima i najveću medinu, tj. stari centar grada, najkonzervativniji je na neki način, najdublje je lociran prema Sahari i najtopliji. Fes je esencija Maroka i njegov najtipičniji deo.
Odmah se vidi da je Maroko nalik na Bliski Istok, ali i produžetak Španije i Francuske. Neverovatna slučajnost je izabrati baš da dođeš u Fes kao prvi grad, jer je civilizacijski šok najveći. Mi smo uzeli hostel u Medini, starom gradu, za 8€, a hostel je ličio na „1001 noć“. Kada smo došli, bila je već pala noć, vrela noć puna znoja na čelu. Gazda hostela je izveo svoj prvi marifetluk te večeri: doveo je nekog svog drugara koji je počeo da objašnjava kako postoji neki marokanski specijalitet koji bi nam sada ponudili za večeru i koji se zove kofte. To su male loptice od mesa i koštaju 10 evra i… Neprijatna tišina i međusobno zgledanje ko će prvi da mu kaže da nam ne pada na pamet da uzmemo večeru za 10€ u hotelu gde je soba 8€. A i nismo u Parizu da jedemo po toj ceni.
Valjda misli da smo glupi stranci pa oderi, bato. E ne može. Ja progovaram učtivo, nešto nalik na ovo: vidite, hvala vam puno, ali Srbija je, kao i Maroko, 500 godina bila pod turskom vlašću i muslimani su vladali našom zemljom i ostavili nam mnogo sličnih običaja i jela kao i Marokancima. Slučajno baš i kod nas postoji jelo od mesnatih loptica i zove se skoro isto, ćufte, tako da mi to znamo šta je, hvala lepo, vrlo ste ljubazni a sad mi odosmo negde da tražimo nešto novo i nepoznato za njam-njam. OK? Razočarenje na licu domaćina.
Noću po Medini
E sad, to što mi nismo znali narodne običaje noću u Medini, to je naš problem. Ušli smo u koloplet uličica kao lavirint. Na ulicama su bili samo mladi muškarci. Trećina njih su bili kanda neki dokoličari, trećina su dilovali hašiš diskretno stojeći na ćoškovima, a trećina su bili gej prostitutke, kako su nam kasnije rekli, a dalo se malo i primetiti. Ponuda je bila ubitačna. Piva i žena nema, ali ima droge i muškaraca. Ponegde neka mačka sedi na vratima zamandaljene prodavnice. Neka balega od magarca. Mnogo ređe. Sablasno žuto svetlo. Negde neka reklama crtanih Diznijevih junaka čisto da bude još sablasnije.
Gde god kreneš, pojave se dvojica da ti kažu da je super da ti oni budu vodiči (za omanju naknadu koju ne spominju dok ne dođe kraj) ili da ti objasne da je „klouzd“ na onu stranu, sve je „fermé“ i nikako ne može baš tamo gde si ti krenuo nego tamo gde oni hoće da te vode. Pošto nismo hteli društvo, ni da dajemo pare na vodiče, uvek smo išli suprotnim smerom, pa kud došli.
Crven fesić, nano
Jutro je donelo novu sliku Medine. Puno malih radnjica se otvorilo. Svuda je gužva. Shvatili smo da je naš hostel možda toliko jeftin što je blizu male štavionice jagnjećih koža, što neverovatno smrdi. Neki iz grupe izbegavaju uličnu hranu, ja ne. Lepinjice su super, ima jela sa malim kobasicama, jogurti su zapakovani… Slatkiši su super, mada na njih stalno sleću muve ali šta sad. Jako su raznobojni i jeftini i neverovatno ukusni. Ako je islam za nešto dobar, među prvim stvarima koje bih izdvojio su neverovatni slatkiši! Fes je domovina poznate crvene kapice koja liči na obrnutu saksiju, i naravno, zove se fes. Crven fesić, nano! Naravno, dobio je ime po gradu i Turci su ga toliko popularizovali da su ga nosili i hrišćani kod nas, pa i Hadži Zamfir i Mane Kujundžija. Ako nisi gledao film zona Zamfirova, uprkos 45 repriza na RTS-u, nemoj brinuti, jer će se državna televizija pobrinuti za još 45 repriza u sledećih 10 godina.
Crven fesić, nano
Jedan od nasu uzima lautu (on i zna da svira) i svira na ulici. Prodavci se smeju. Svi su ljubazni. Potpuno druga slika od noćne Medine. Sve je šareno, ćilimi se prodaju, mermene ploče kao nadgrobni spomenici, ali to su ploče sa citatima iz Kurana, prolaze magarci natovareni svim i svačim. Ja se slikam tak ošto uhvatim zastavu Maroka i prilaze mi tri čoveka sa osmehom i kažu „Mersi, mesje!“. Srećni šu što poštujem njihovu zastavu. Golubovi se prodaju u kavezima, odlični su za supu, kažu mi. I zeke. Deca u dresovima Real Madrida. Žene umotane u marame. Neki čika pravi čips od krompira na ulici, kao kokice, i kupiš ga za 1 dirham. 10 dinara. Sve je na ulici, i čistač cipela, i ovaj što pravi limunadu, i svuda su uglavnom muškarci.
Atrakcije Fesa
Štavionice kože su atrakcija Fesa. Vide se sa neke terase. Gori smrad je teško zamisliti ali to je početna faza koja vodi do tvoje kožne jakne i cipela. Kuvani puževi na ulici. Odlazak noću u grad u novi deo gde ima kafana u kojima sede samo muškarci i gde ima piva. Gazda hostela se ljuti što nismo hteli da uzmemo taksi koji je on organizovao po „specijalnoj ceni“ od 10 evra. Otišli smo niz ulicu i našli taksi za 1 evro. Sve uvek pitaj i ne nasedaj na fore. Ne znaju oni da Srbija nije Francuska. Sretnemo onog čiču koji nam je nudio ćufte za 10 evrića sa 2 Japanke. Pitamo ga, jesti im bili vodič danas? Kaže, i vodič i prijatelj i otac! Znači, odrao ih je na živo.
