fes

Фес

Домовина Хаџи-Замфирових црвених саксија на главама

ФЕС

Фес је најмароканскији од свих мароканских градова и некако најтипичнији од свих. Има и највећу медину, тј. стари центар града, најконзервативнији је на неки начин, најдубље је лоциран према Сахари и најтоплији. Фес је есенција Марока и његов најтипичнији део.

Одмах се види да је Мароко налик на Блиски Исток, али и продужетак Шпаније и Француске. Невероватна случајност је изабрати баш да дођеш у Фес као први град, јер је цивилизацијски шок највећи. Ми смо узели хостел у Медини, старом граду, за 8€, а хостел је личио на „1001 ноћ“.  Када смо дошли, била је већ пала ноћ, врела ноћ пуна зноја на челу. Газда хостела је извео свој први марифетлук те вечери: довео је неког свог другара који је почео да објашњава како постоји неки марокански специјалитет који би нам сада понудили за вечеру и који се зове кофте. То су мале лоптице од меса и коштају 10 евра и… Непријатна тишина и међусобно згледање ко ће први да му каже да нам не пада на памет да узмемо вечеру за 10€ у хотелу где је соба 8€. А и нисмо у Паризу да једемо по тој цени. 

Ваљда мисли да смо глупи странци па одери, бато. Е не може. Ја проговарам учтиво, нешто налик на ово: видите, хвала вам пуно, али Србија је, као и Мароко, 500 година била под турском влашћу и муслимани су владали нашом земљом и оставили нам много сличних обичаја и јела као и Мароканцима. Случајно баш и код нас постоји јело од меснатих лоптица и зове се скоро исто, ћуфте, тако да ми то знамо шта је, хвала лепо, врло сте љубазни а сад ми одосмо негде да тражимо нешто ново и непознато за њам-њам. ОК? Разочарење на лицу домаћина.

fes
fes

Ноћу по Медини

Е сад, то што ми нисмо знали народне обичаје ноћу у Медини, то је наш проблем. Ушли смо у колоплет уличица као лавиринт. На улицама су били само млади мушкарци. Трећина њих су били канда неки доколичари, трећина су диловали хашиш дискретно стојећи на ћошковима, а трећина су били геј проститутке, како су нам касније рекли, а дало се мало и приметити. Понуда је била убитачна. Пива и жена нема, али има дроге и мушкараца. Понегде нека мачка седи на вратима замандаљене продавнице. Нека балега од магарца. Много ређе. Сабласно жуто светло. Негде нека реклама цртаних Дизнијевих јунака чисто да буде још сабласније. 

Где год кренеш, појаве се двојица да ти кажу да је супер да ти они буду водичи (за омању накнаду коју не спомињу док не дође крај) или да ти објасне да је „клоузд“ на ону страну, све је „фермé“ и никако не може баш тамо где си ти кренуо него тамо где они хоће да те воде. Пошто нисмо хтели друштво, ни да дајемо паре на водиче, увек смо ишли супротним смером, па куд дошли.

Црвен фесић, нано

Јутро је донело нову слику Медине. Пуно малих радњица се отворило. Свуда је гужва. Схватили смо да је наш хостел можда толико јефтин што је близу мале штавионице јагњећих кожа, што невероватно смрди. Неки из групе избегавају уличну храну, ја не. Лепињице су супер, има јела са малим кобасицама, јогурти су запаковани… Слаткиши су супер, мада на њих стално слећу муве али шта сад. Јако су разнобојни и јефтини и невероватно укусни. Ако је ислам за нешто добар, међу првим стварима које бих издвојио су невероватни слаткиши! Фес је домовина познате црвене капице која личи на обрнуту саксију, и наравно, зове се фес. Црвен фесић, нано! Наравно, добио је име по граду и Турци су га толико популаризовали да су га носили и хришћани код нас, па и Хаџи Замфир и Мане Кујунџија. Ако ниси гледао филм зона Замфирова, упркос 45 реприза на РТС-у, немој бринути, јер ће се државна телевизија побринути за још 45 реприза у следећих 10 година.

Црвен фесић, нано

Један од насу узима лауту (он и зна да свира) и свира на улици. Продавци се смеју. Сви су љубазни. Потпуно друга слика од ноћне Медине. Све је шарено, ћилими се продају, мермене плоче као надгробни споменици, али то су плоче са цитатима из Курана, пролазе магарци натоварени свим и свачим. Ја се сликам так ошто ухватим заставу Марока и прилазе ми три човека са осмехом и кажу „Мерси, месје!“. Срећни шу што поштујем њихову заставу. Голубови се продају у кавезима, одлични су за супу, кажу ми. И зеке. Деца у дресовима Реал Мадрида. Жене умотане у мараме. Неки чика прави чипс од кромпира на улици, као кокице, и купиш га за 1 дирхам. 10 динара. Све је на улици, и чистач ципела, и овај што прави лимунаду, и свуда су углавном мушкарци.

Атракције Феса

Штавионице коже су атракција Феса. Виде се са неке терасе. Гори смрад је тешко замислити али то је почетна фаза која води до твоје кожне јакне и ципела. Кувани пужеви на улици. Одлазак ноћу у град у нови део где има кафана у којима седе само мушкарци и где има пива. Газда хостела се љути што нисмо хтели да узмемо такси који је он организовао по „специјалној цени“ од 10 евра. Отишли смо низ улицу и нашли такси за 1 евро. Све увек питај и не наседај на форе. Не знају они да Србија није Француска. Сретнемо оног чичу који нам је нудио ћуфте за 10 еврића са 2 Јапанке. Питамо га, јести им били водич данас? Каже, и водич и пријатељ и отац! Значи, одрао их је на живо.

СВИђа вам се овај чланак? ПОДЕЛИте: